Поглед у прошлост

"Крајина неготинска: један комад земље између Тимока, Дунава, Кључа и Поречке планине. У Крајини (онуда људи не кажу Крајина Неготинска, него само Крајина: зашто они и не чују да има Крајина и у Босни, као и Бошњаци што не чују за ову Крајину), има око педесет села, но нису сва Српска него има и Влашкије, Срби у Крајини говоре: зајац, оцат, жељезо, грнац, дрее(аљине), грајати(место говорити), кожина(место кожа), ни (место нам), н.п. Да ни си ти жив господару (место да си нам жив). У Крајини је варош (и мали градић што је зидао Пасманџија) Неготин (два сата од Дунава и од Тимока), старе зидине Праово (на Дунаву), извор Царицина (од прилике сат и по од Дунава и мало мање од Неготина), река Замна, мали намастирић баш код Неготина)"...Овако је писао Вук Караџић 1813, међутим трагови људи на овим просторима сежу далеко у прошлост.

ПРВИ ПИСАНИ ИЗВОРИ О НЕГОТИНУ

Сматра се да је Неготин насеље које је настало у време пада српске деспотовине под власт Турака, 1459.године. Међутим, најстарији до сада познати писани историјски извори о Неготину и Крајини потичу из турских пописних књига Видинског санџака из XVI века. Неготин је 1530. године, на основу тих извора, био мало сеоско насеље са 55 кућа.

О постанку Неготина има више легенди. Једна од њих је и ова: "У данашњем Малом селу (један од најстаријих делова Неготина) населио се неки Негота са женом Тином, породицом и стадима оваца, јер је околина била богата бујном пашом, а около долине су се налазиле шуме и шумарци. Око њиховог стана за овце стварало се постепено насеље и од њихових имена Него и Тина, настало је име Неготин."

НЕГОТИН У XIX ВЕКУ

НЕГОТИНСКА КРАЈИНА У I СРПСКОМ УСТАНКУ

Карађорђе је дигао Србију на устанак против Турака 1804.године, али се Неготинска крајина није одмах прикључила устаницима. Тек пораз Пазван-Оглуа код Бање 1806. године, његова смрт следеће године и српско-руско војна сарадња укључили су Крајину у вртлог Првог српског устанка.

Најсветлије странице своје историје, које је обележио Хајдук Вељко херојском одбраном Крајине од Турака, Неготин исписује између 1811. и 1813. године. После смрти неготинског оборкнеза Михајла Карапанџића, Совјет и Карађорђе премештају Вељка из Бање у Неготин, где он као војвода Крајински, чува источну границу Србије, обезбеђује ред и мир у Крајини, утврђује град и шанцеве око њега. 

НЕГОТИН У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XX ВЕКА

После стварања Балканског савеза (Србија, Бугарска, Црна Гора и Грчка, 1912. године), накнадно усаглашавање ставова о неким војним аспектима Српско-Бугарског војног савеза обављено је од 5. до 8. маја 1912. године у Пољопривредној школи “Буково”код Неготина. Српску делегацију на тим преговорима предводи начелник генералштаба војвода Радомир Путник, а Бугарску генерал Фицев.

Крајинци воде борбу против Турака у саставу Тимочке дивизије и Друге српске армије. Турска војска је поражена на свим фронтовима. Државе победнице деле територију Македоније. Незадовољна поделом, Бугарска без објаве рата напада Србију, и 1913.године почиње II балкански рат. Тимочка дивизија првог позива у овом рату води успешне операције на линији фронта Софија-Пирот-Ниш. Највеће изненађење приредили су трећепозивци Тимочке војске који су успели да заузму утврђени град Белоградчик у Бугарској. После победе српске војске на Брегалници рат је завршен победом Србије.