Историја Неготина - XIX vek
НЕГОТИНСКА КРАЈИНА У I СРПСКОМ УСТАНКУ
Карађорђе је дигао Србију на устанак против Турака 1804.године, али се Неготинска крајина није одмах прикључила устаницима. Тек пора Пазван-Оглуа код Бање 1806.године, његова смрт следеће године и српско-руско војна сарадња, укључили су Крајину у вртлог Првог српског устанка.
Најсветлије странице своје историје, које је обележио Хајдук Вељко херојском одбраном Крајине од Турака, Неготин исписује између 1811. и 1813.године. После смрти неготинског оборкнеза Михајла Карапанџића, Совјет и Карађорђе премештају Вељка из Бање у Неготин, где он као војвода Крајински, чува источну границу Србије, обезбеђује ред и мир у Крајини, утврђује Град и шанчеве око њега.
На тај начин Неготин добија значајну улогу у обезбеђењу српске границе према турској видинској армији. Међутим, Вељко гине јула 1813. након чега Турци освајају Неготин и читаву Крајину. Мокрањац је своју VI руковет посветио Хајдук Вељку.
ОСЛОБОЂЕЊЕ НЕГОТИНА И КРАЈИНЕ
После слома устанка, источни крајеви Србије били су под непосредном управом турске власти. Такво стање остаје до побуне и ослобођења шест нахија источне Србије, 1833.године. Одлучност побуњеника и војна интервенција Књаза Милоша пресекли су неуспешне преговоре Русије и Турске о судбини Источне Србије и ставили Турску пред свршен чин. Султан 1833. Хатишерифом потврђује припајање шест нахија Кнежевини Србији.
У новим територијалним поделама Србије, Неготин заузима значајно место. Најпре постаје седиште Капетаније, а од 1834. и седиште великог средарства, затим окружја и седиште једног или више срезова. Од 1835. Неготин је центар Дунавско-Тимочке војне области.
Половином XIX века Неготин има преко 600 кућа и око 2.700 становника, а већ 1866. број кућа расте на 984, а број становника на 4.325. Развојем занатства и трговине Град добија низ значајних културних установа. Поред постојећих основних школа у Крајини, Неготин 1839. године добија главну школу (полугимназију). Половином XIX века у Неготину се отвара женска школа, једна од првих у Србији тог времена. Многе институције у Неготину настају истовремено или убрзо након сличних у Београду. Читалиште је основано 1846.године, Прво позоришно-певачко друштво већ 1853.године, годину дана након Првог београдског певачког друштва...
Свој највећи напредак Неготин бележи до краја седме деценије XIX века, од тада почиње да стагнира и остаје у сенци других вароши које га престижу изградњом комуникација и бољим и ближим везама са престоним градом. Али и поред тога , Неготин до почетка XX века утростручује број становника у односу на 1834.годину, тако да сам Град 1900.године броји 6.342 житеља.
