Историја Неготина - поглед у прошлост
ПОГЛЕД У ПРОШЛОСТ
"Крајина неготинска: један комад земље између Тимока, Дунава, Кључа и Поречке планине. У Крајини (онуда људи не кажу Крајина Неготинска, него само Крајина: зашто они и не чују да има Крајина и у Босни, као и Бошњаци што не чују за ову Крајину), има око педесет села, но нису сва Српска него има и Влашкије, Срби у Крајини говоре: зајац, оцат, жељезо, грнац, дрее (аљине), грајати (место говорити), кожина (место кожа), ни (место нам), н.п. Да ни си ти жив господару (место да си нам жив). У Крајини је варош (и мали градић што је зидао Пасманџија) Неготин (два сата од Дунава и од Тимока), старе зидине Праово (на Дунаву), извор Царицина (од прилике сат и по од Дунава и мало мање од Неготина), река Замна, мали намастирић баш код Неготина)"...Овако је писао Вук Караџић 1813, међутим трагови људи на овим просторима сежу далеко у прошлост.
Трагови неолитског човека, пронађени на обали Дунава у селима Прахово, Душановац и Радујевац, сведоче да је територија данашње Неготинске крајине била насељена још у камено доба. Резултати проучавања археолошког материјала нађеног у Лепенском виру говоре да су још пре више од шест хиљада година на обалама Дунава у Ђердапу и његовом непосредном залеђу живели људи чија је материјална култура била на завидној висини.
Много је народа кроз минуле векове живело на данашњем истоку Србије бележећи напредак, развој, нестајање својих цивилизација. Подаци о њима прекривени су маглом времена, али оно што се поуздано може тврдити је да је Неготинска крајина, као непосредно залеђе Ђердапа, била вазда у прошлости мост, а сам Ђердап капија тог моста измеду Влашке низије и Тимочке долине, односно Балкана.
У време великих сеоба народа, са истока су продирала ратничка племена и није тешко замислити пустош која је остајала у пределу садашње Крајине после сваке војне најезде.
Илири и Трачани ( Трибали ) се сматрају првим становницима Подунавља. Али зна се да су на простору Неготинске крајине свој траг оставили и Келти ( Скордисти), дошљаци из Дакије: мезијска племена Целегари и Тимаци (по којима је река Тимок, вероватно, добила име).
Римљани су у првом веку нове ере потисли Дачане, али су током наредних векова, са промењивом ратном срећом, садашњу Источну Србију ( ондашњу провинцију Мезију ) бранили од Гота, Сармата, Словена ...
Византијски владари, немоћни пред најездом, мењају тактику према нападачима. Јустинијан I дозвољава неким словенским племенима да населе пределе од Мораве до Црног мора. На територији данашње Неготинске крајине и дуж Тимока први од Словена насељавају се племена НЕГОЦИ И ТИМАЦИ чиме започиње словенска историја ових крајева.
Бурна средњовековна историја садашње Крајине обележена је борбом за превласт између Византије и Бугара, а под утицај Србије ови крајеви долазе тек у време краља Милутина, почетком XIII века.
