ВИДРОВАЦ
Видровац је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 6 км северозападно од Неготина. Смештено је на 150 метара надморске висине, на десној долинској страни Јасеничке реке, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44о 16’ 01”, источна географска дуж 22о 29’ 25”а површина атара 2.608 хектара. До овог насеља се може стићи директним асфалтним путем од Неготина.
Насеље се први пут спомиње у турским пописима 1530. године као насеље са 44 кућа, односно 1586. године као насеље са 30 кућа. На аустријским картама из 1723-1725. године забележено је под називом Видроватз, односно 1736. и 1784. као Ведроватз. Прво насеље било је на месту званом Селиште, са леве стране Јасеничке реке, одакле се касније премешта на место звано Гредина. Данашње насеље се дели на Горњи, Средњи и Доњи крај, антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у српска насеља које је након Првог светског рата имало следеће фамилије: Маткуљани (слава Ђурђевдан), Дојићи (слава Митровдан), Миличићи (слава св. Арханђео), Нејкићи (слава св. Јован), Чепићи и Точићи (слава св. Арханђео), Јагликићи (слава Ђурђевдан), Нујкићи (слава св. Трифун), Јовичићи (слава св. Арханђео), Попаљескићи (слава св. Тома), Бађичи, Деванићи и Срећковићи (слава Оретење), Филиповићи (слава ЂЂурђевдан), Паковићи (слава св. Арханђео), Давидовићи (слава Ђурђевдан), Пајићи (слава св. Арханђео), Николићи (слава св. Арханђео), Комарчићи (слава св. Трифун), Мисићи и Лазићи (слава Ђурђевдан), Ристићи (слава Митровдан), Јањићи (слава ЂЂурђевдан), Радуловићи (слава ЂЂурђевдан), Пауцићи (слава св. Никола), Јововићи (слава св. Трифун), Цукићи (слава св. Арханђео), Шигуловићи (слава св. Стеван), Обретковићи (слава св. Трифун), Ђинђалчићи (слава Обретење и Ђурђевдан), Карађулићи (слава св. Арханђео), Стевановићи (слава св. Стеван), Прцићи (слава св. Никола), Ђокићи (слава Ђурђевдан), Костићи (слава ЂЂурђевдан), Пајкићи (слава Ваведење), Гиндаковићи (слава Петковица), Стефановићи (слава св. Петка Параскева), Николићи (слава св. Никола), Радуловићи (слава Петковица) и Ђорђевићи (слава св. Петка Параскева).
Заветина насеља је Св. Јован Богослов, док је православни храм у насељу посвећен Св. оцу Николају изграђен 1906. године.
Становништво Видровца је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством.
Године 1921. Видровац је имало 334 кућа и 1.574 становника, године 1948 – 388 кућа и 1.654 становника, а 2002. године 344 кућа и 816 становника.
Почетком 2007. године на сталном и привременом раду у иностранству било је 154 становника из овог насеља (у Аустрији 80, у Француској 45, у Швајцарској 12, у Немачкој 7, у Сједињеним Америчким Државама 7 и у Италији 3 становника).
Четвороразредна основна школа у насељу постоји од 1872. године (од 1982. године као подручно одељење школе 'Вук Караџић' из Неготина). Школске 2006/2007. године је имала 29 ученика.
Земљорадничка задруга у Видровцу је основана 1905. године, задружни дом 1949. године, насеље добија електричну расвету 1958. године, водовод 1970, а телефонске везе са светом 1983. године.
Контакт адреса Месне канцеларије у насељу је МК Видровац 19300 Неготин, број телефона +381(0)19552100 .
