Вече балета на 52. Мокрањчевим данима
Фестивалска публика могла је синоћ у неготинском Дому културе да ужива у балетским представама Народног позоришта из Београда, “Жене у де-молу” који је рађен на музику Јохана Себастијана Баха и “Дуга божићна вечера”, на музику Антонија Вивалдија, у кореографији Раду Поклитаруа.
Балет “Жене у де-молу” је инспирисан дивљењем према генијалности Ј. С. Баха. Извор кореографове инспирације је била управо Бахова полифонија: Целокупна пластичност текстуре балета је у потпуности полифонична. Трагична прича о непостојећем женском пријатељству је само изговор за софистициране композиције са мноштвом фигура и за дирљиве дуете, каже кореограф Раду Поклитару. Захваљујући комбинацији Бахове небеске музике и модерне експресивне пластичности, завршница овог балета се по величини може поредити са трагедијом библијских размера. Костимограф Дмитро Куријата је успео да одговори на захтев који му је задао кореограф – односно, успео је да репродукује атмосферу Баховог доба. У балету постоји 16 главних женских ликова, а женске улоге изводе и мушкарци.
“Дуга божићна вечера” је балетска контемплација о пролазности живота, пуног узалудних и бескорисних радњи које од нас краду драгоцене тренутке, сате и године нашег земаљског живота. У причи се говори о историји породице Бајард у периоду од деведесет година, при чему су године представљене као низ божићних вечера. Људске судбине промичу представљене кроз гозбе и банкете. Попут лептира који живе само један дан, оне се растачу у некакво непостојање, не остављајући ништа по чему бисмо их памтили. Енергична, гротескна кореографија лако проналази пут до сваког срца у публици, без догматичног моралисања, и наводи гледаоце на размишљање да ли се разликују од ликова на сцени.
Раду Поклитару, један од водећих кореографа данашњице, рођен је у Кишињеву, у породици балетских уметника. Завршио је Државну кореографску школу у Перму 1991. године. Дипломирао је на белоруској Државној музичкој академији 1999. и стекао звање балет-мајстора (код ментора професора Валентина Елизариева, Заслужног уметника УССР). Од 1991. до 2001. био је члан Балета Националне опере и балета Белорусије, а потом једну годину балет-мајстор Националне опере Молдавије. Током 2012/2013. био је ангажован као уметнички директор Академског оперског и балетског позоришта за децу и младе у Кијеву. Аутор је кореографије церемоније отварања и затварања Олимпијаде у Сочију, 2014. Приликом отварања, изведен је мини-балет Први бал Наташе Ростове, на музику различитих композитора, уз учешће некадашњих и садашњих чланова Балета Бољшој театра, међу којима су били: Светлана Захарова, Владимир Васиљев, Иван Васиљев и Александар Петухов. Добитник је Националне награде Шевченко, која се додељује у области извођачких уметности. Поставио је више од тридесет различитих балетских представа у европским театрима, а његови балети су извођени и на многобројним интернационалним музичким фестивалима и турнејама у Великој Британији, Француској, Холандији, САД, Јапану, Кини, Пољској, Естонији, Тајланду, Шпанији.
* Сви медији који преузму вест или фотографију (или и једно и друго) са сајта Општине Неготин у обавези су да наведу извор. Уколико је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.
