Свети Сава школска слава
Српска православна црква слави данас Светог Саву, утемељивача државе и школства. Свети Сава, пригодним програмима и резањем славског колача, обележен је и у свим основним и средњим школама и другим образовним установама у општини Неготин.
Свечаности у част утемељивача српске државе и школства, отворене су химном Светог Саве у извођењу школских хорова, а након тога обављен је и обред резања славског колача у присуству свештеника неготинске црквене општине. Пригодним музичко литерарним програмом ученици су подсетили на животни пут Светог Саве.
У својим обраћањима просветним радницима, ученицима, родитељима и присутним гостима, свештеници Превославне црквене општине истакли су да је Свети Сава, својим ликом и делом, на челу свих знаменитих Срба.
Свети Сава био је први српски архиепископ, светитељ и просветитељ. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се замонашио узео је име Сава. Растко се на Светој Гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља који су му наменили владарску мисију. Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква.
Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира, и тако остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори. У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа.
Свети Сава је 1219. издејствовао аутокефалност СПЦ, а његова дела "Номоканон" (1220) и "Синодик православља" (1221) постали су правни и духовни стубови српске државности. Сава је преминуо 1235. године у бугарском граду Трнову као први архиепископ СПЦ, а остао је познат генерацијама као оснивач и творац "светосавског православља".
Кнез Милош Обреновић је 1823. године наредио да се Дан Светог Саве обележава као школска слава у Србији. Свети Сава је установљен као школска слава на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу 2. јануара 1840. године, одлуком Совјета Књажевства Србског и те године прослављан у Крагујевцу и Београду.
