СИКОЛЕ
Сиколе је сточарско-ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 23 км југозападно од Неготина. Смештено је на 350 метара надморске висине, на обалама Сиколске реке, леве притоке Тимока. Северна географска ширина насеља је 44о 10’ 45” источна географска дуж 22о 17’ 51”, а површина атара 5.726 хектара. До овог насеља се може стићи директним асфалтним путем од Неготина.
Спада у стара српска насеља са пуно остака из старина (Селиште, два Црквишта, Градиште, три стара гробља). Први пут се наводи у турским пописима (1530. године) као насеље са 34 куће. Године 1586. је имало 19 кућа, на Лангеровој карти (почетком XVIII века) записано је као Сикола, 1723. године је имало 57 кућа, 1736 – 100 кућа, 1783 – 60 кућа, 1846 – 162 куће, а 1866. године 224 куће. Данашње насеље обједињује четири 'краја' (Средсело или Трњар, Доњи крај, Вучак и Влашки поток). У њему су између два светска рата живеле следеће фамилије: Максићи или Макићи и Пајићи (слава св. Никола), Мирковићи (слава св. Никола), Живуловићи, Вељковићи и Баљегори (слава Ђурђевдан), Купинићи или Стојановићи, Грујићи или Благојевићи, Пајкинци и Мишићи (слава св. Никола), Самарџићи (слава св. Никола), Керићи, Рашићи и поп-Којићи (слава св. Пантелејмон), Oшићи и Савићи (слава св. Никола), Радивојци (слава св. Никола), Величковићи и Јеринићи (слава св. Никола), Стевановићи (слава св. Никола), Петковци, Лекићи и Пацићи (слава св. Јован), Радичевићи и Радивојчићи (слава св. Никола), Ристићи (слава св. Никола), Станићи (слава св. Вартоломеј), Божанићи и Брботинци (слава св. Никола), Велимировићи, Попазовићи и Миљковићи (слава св. Алимпије), Караџићи (слава св. Никола), Сибићи, Рајковци и Радованци (слава св. Никола), Перићи, Пљештићи, Нерићи, Цајићи и Ђурићи (слава св. Петка), Саковићи, Ђоковићи и Пајићи (слава Ђурђевдан), Попадићи, Бркићи, Милошевићи и поп-Илићи (слава Ђурђевдан), Гачићи (слава св. Никола), Милутиновићи (слава св. Никола), Бугари (слава св. Никола), Неготинци (слава Ђурђевдан), Митачићи (слава св. Лазар), Авићи (слава св. Илија), Кошутићи (слава св. Јован), Радуловићи (слава св. Петка), Николићи (слава Митровдан), Марјанови (слава св. Параскева) и Тодоровићи (слава св. Јован).
Године 1736. у насељу су пописана три свештеника. Православни храм посвећен Вазнесењу Господњем изграђена је тек 1908. године. Црква слави Свету Тројицу, а стара сеоска слава у Сиколу је Спасовдан. Заветина насеља је Света Тројица.
Године 1921. насеље је имало 365 кућа и 1.808 становника, 1948. године 392 куће и 1.777 становника, а 2002. године 354 кућа и 841 становника. Године 2007. у иностранству је из овог насеља радио 17 становник (углавном у Аустрији и Немачкој).
Основна школа у насељу је почела са радом 1892. године(обновљена 1962. године). Школске 2006/2007. године имала је 24 ученика.
Земљорадничка задруга у Сиколу је основана је 1920. године (обновљена је 1947. године као Земљорадничко набавно-продајна задруга). Сиколе задружни Дом добија 1952.године, електричну расвету 1957.године , асфалтни пут 1977.године, а телефонске везе са светом 1984/85. године.
Контакт адреса Месне канцеларије у насељу је МК Сиколе, 19225 Сиколе, број телефона +381(0)19475821 .
