САНАЦИЈА ПОЖАРА НА ДЕПОНИЈИ ЗАВРШЕНА У ПЕТАК 1. МАРТА
Владимир Величковић, председник Општине Неготин и Богдан Гугић, заменик председника Општине Неготин на Конференцији за новинаре поводом еколошког акцидента, пожара на несанитарној градској депонији саоштили су да је санација пожара који је захватио 15 хектара градског сметлишта приведена крају у петак 1. марта.
„Почетком фебруара дошло је до паљења материјала на сметлишту, који је, уз све услове који су се десили у том тренутку, миcлим на најтоплији месец фебруар, без падавина што је проузроковало да се пожар брже шири и да у кратком времену захвати целу површину од 15 хектара. Са појавом првих пожара Комунал је са својом радном машином почео да гаси места где су се пожари јавили, као и наши ватрогасци. Уз све услове и количину смећа, пожар се проширио јако брзо и већ до јутра смо имали велики пожар који се ширио, с локације на локацију. Сметлиште се налази у пољу, депои су одвојени улицама и брзина пребацивања горућих предмета с парцеле на парцелу, је била велика. Према информацијама наших ватрогасаца и ЈКП „Бадњево“ пожар се толико брзо ширио, да нису стигли физички са пуним капацитетом који су имали, да санирају пожар у тих првих пар дана.“, изјавио је на почетку конференције председник Величковић.
Величковић је нагласио да су били у контакту са Министарством за заштиту животне средине како би санацију сметлишта спровели у складу са законским оквирима.
„ Више од педесет година наша депонија нема статус санитарне депоније. Законска регулатива не препознаје сметлиште. У већем делу наше земље облик одлагања смећа је као што је у општини Неготин, тако да ванредна ситуација није могла да буде проглашена али је проглашен ванредни догађај. Крајње одговорно и ниједног тренутка се није закаснило са деловањем. Био је проблем прићи запаљеним пољима због дима, топлоте и услова који су се створили. Да бисмо могли да пређемо на санацију сметлишта, кренули смо са употребом воде како би загасили површинске слојеве и како би радне машине могле да приђу с материјалом и прекрију површине које су гореле, да би се доток кисеоника смањио.“, рекао је Величковић који је истакао да није тачно да нису били у контакту с надлежним министарством, с обзиром да су, како је истакао, и службеници Општинске управе разговарали директно са министарком Иреном Вујовић, што до сада како су сами изјавили није био случај. У вези овог проблема разговарали су и са начелником Штаба за ванредне ситуације Србије, Луком Чаушићем и господином Марковићем, командантом Штаба за ванредне ситуација за Борски округ.
„Не волим када се у току друштвено- одговорних проблема јављају политички неодговорни људи. Ако ћу да политизујем нешто што нема везе са политиком, већ друштвеним проблемом, у овом случају са здравственим проблемом свих наших суграђана, то само говори да су у питању само неоговорни људи. То је мој лични став. То је по мени, само отежавање решавања проблема, без жеље да се учествује у решавању проблема када смо сви угрожени. Овде се не ради о политичкој опцији која је у можда у позицији или опозицији. Овде се ради о друштвеном решавању проблема који се тиче свих грађана. Жао ми је што је то тако , политичке опције које се тиме баве изабрале су пут да што је свима лошије то је аргумент за политичко напредовање. Друштвене одговорности ту нема, али имају право да уче и да вежбају да буду друштвено одговорни“, рекао је Величковић поводом прозивки и коментара на друштвеним мрежама.
У целодневном гашењу површинског слоја без прекида учествовало је више ватрогасних екипа из Неготина, затим предузећа Еликсир, Ђердап 2, ЈКП Бадњево, као и ватрогасно-спасилачке екипе из Доњег Милановца и Бора које су са 3.000 м3 воде загасили површински пламен.
„После два дана кренуло се са затрпавање згаришта земљом. У првом кругу који је био најтежи и када је све било врело, за три дана око 4,5 хиљада кубика земље је насуто и прекривено око 60 процената целе депоније, и направљене су улице како би теже машине могле да уђу са већом колочином земље како би убрзали гашење. Онда смо замолили за помоћ и Компанију „Еликсир Прахово“ и веома смо и захвални на томе. Било би најлакше да смо законски могли да прогласимо ванредну ситуацију и да делујемо по други режимима, али у овој ситуацији то нисмо могли. У другом кругу затрпавања земљом са екипама „Еликсира“ и помоћним машинама ЈКП „Бадњево“ насули смо још неких 3,5 кубика земље и успели смо да покријемо са 8.000 кубика целу депонију и завршили смо у петак 1. марта. Требало нам је око три недеље да овај проблем решимо на начин на који је могао да се реши. Сви стручни људи су били укључени у решавање пожара на депонији, и све је одговорно и професионално одрађено.“, додао је председник Величковић.
Богдан Гугић, заменик Председника је истакао три могућа узрока који су довели до пожара на градској депонији.
„ Да ли је дошло до то паљења од пепела који наши суграђани бацају у контејнере, који се празне на депонији па је остао неки жар, претпостављам да је 90 одсто то узрок паљења депоније. Други начин, су људи који скупљају секундарне сировине и који пале гуме на сметлишту како би извукли гвожђе из гума, а трећи у шта не верујем, да је неко намерно запалио депонију. Оно што је погодовало паљењу депоније и ширењу пожара су временски услови. У последњих 100 година фебруар је најтоплији месец са просечном температуром од 18 степени, без ветра, атмосферских падавина, кажу метеролози. Низак атмосферски притисак је довео до тога да дим пада не земљу, а не иде на горе. Оно што је погоршавало ситуацију у санацији пожара је да смо, од трећег до 10. фебруара, имали 26 пожара, у скоро свакој месној заједници. У једном моменту у нашу општину су долазили нон- стоп ватрогасци из других градова на испомоћ, како би помогли нашим ватрогасцима да не дошло до паљења викендица, салаша, кућа. Наша ватрогасна екипа није могла да реагује и на депонији. У једном тренутку пожар је површински захватио депонију и није могло да се реагује, док се не угаси површински пламен. Када смо то успели да санирамо, није било могуће приступити машинама да се наспе земља на сметлишту, зато што су били ненормални услови за рад услед дима. Истог тренутка када је могло да се приступи, ми смо почели, а није било лако наћи ни предузеће које ће радити овај тежак посао. Кад приступите решењу проблема морате да га решите из корена, а не збрда здола. Извињавам се грађанима који могу да буду и љути, али мислим да смо санацију пожара решили како треба.“, рекао је Гугић и истакао да је у фебруару ове године на територији општине Неготин било троструко више пожара у односу на фебруар прошле године.
На конференцији је истакнуто да је ваздух у фебруару, поред временских услова, ниског атмосферског притиска, без ветра, пожара не само на депонији већ и на више локација у околини Неготина, оптерећивао и дим из великог броја градских индивудуалних ложишта на дрва и угаљ, и да се у циљу смањења загађења, већ неколико година спроводе бројни пројекти, прикључења нових корисника на градски топловод и искључење мањих котларница. На градски топловод прикључене су зграде изнад Комерцијалне банке, Поште и Предшколске установе „Пчелица“. У претходне две године у сарадњи са надлежним министарствима реализовани су пројекти субвенционисања замене 29 индивидуалних ложишта физичких лица, котловима на пелет, као и установа Музеја Крајине и ОШ „Бранислав Нушић“ у Уровици. Председник Величковић је најавио скорашњу инвестицију у замену котла на пелет у Историјском архиву Неготин и расписивање овогодишњег конкурса за замену индивидуалних ложишта и замолио грађане да прате конкурсе и аплицирају с обзиром да је претходне две године због малог броја пријава набавка котлова субвенционисана чак до 90 процената. Сваке године ради се на пошумљавању, као и реализовању мера енергетске санације породичних кућа које поред замене столарије подразумевају набавку топлотних пумпи и соларних панела. Председник Владимир Величковић и заменик Богдан Гугић захвалили су свима који су дали допринос у отклањању овог великог проблема.
