РАЈАЦ
Рајац је виноградарско ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 22 км јужно од Неготина. Смештено је на просечно 80 метара надморске висине, на левој долинској страни Тимока, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је од 44о 05’ 19”, источна географска дужина 22о 33’ 32”, а површина атара 1.291 хектар. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем преко Вељкова и Рогљева.
Спада у стара српска насеља (расељена, па касније обновљена). Помиње су у време турске владавине (као насеље Орашац) 1530/31. године са 40 - 50 кућа и године1586. са 18 кућа. Касније се помиње као 'пусто насеље' Рајаз (на Лангеровој карти почетком XVIII века), а потом и као насељено место. Године 1846. имало је 135 кућа, а 1866. – 207 кућа. Данашње насеље обједињује две одвојене физиономске целине: Рајац (Село) главни део насеља са четири 'мале' (Горња, Мишићева, Самплетска и Камењарска) и Пивнице (Рајачке пивнице, сезонско насеље где се прерађује грожђе и држи вино и ракија) 2 км северно од центра насеља (сада значајан споменички комплекс - етно-парк). У самом насељу су измећу два светска рата живеле следеће фамилије: Славковци (слава Ћирило и Методије), Самплети, Бировићи, Костићи, Видићи, Качари, Милићи или Пајкићи (слава св. Никола), Мишковци са Банковцима (слава Ђурђевдан), Рајковчићи, Дачићи, Пујкићи, Мишићи и Перићи (слава св. Врач), Лилкићи, Ивићи, Матићи, Рашићи, Пиплићи (слава св. Врач), Рајковчићи (слава св. Јован), Метровићи, Пајићи и Матићи (слава св. Јован), Савићи, Бабићи и Такићи (слава Ђурђевдан), Златковићи (слава св. Никола), Ружићи и Станојкићи (слава св. Арханђео), Ђукићи (слава св. Јован), Ђорићи, Јагодићи (Јанкићи, Јоцићи и Станићи), Миљковци или Здравковковићи (слава св. Никола), Гијоши, Цојкинци, Ранчићи, Дрндаревићи, Јагликићи или Стојчићи (слава св. Никола), Недељковићи и Чорбићи (слава Видовдан), Гадићи или Босићи (слава св. Јован), Галићи и Јоновићи (слава св. Параскева), Атанасковићи (Бркићи) и Јеремићи (слава св. Јован), Станисављевићи (слава св. Јован), Миловановићи (слава св. Василије), Стевановићи и Жикићи (слава св. Петка), Попићи (слава св. Петка), Милосављевићи (слава св. Трифун), Мариновци (слава св. Јован) и Њикуловићи (слава св. Параскева).
Православни храм Вазнесења Господњег, чији дан је и црквена слава, подигнут је 1870. године. Заветина насеља је Света Тројица.
Становништво Рајца је српско староседелачко и досељено.
Године 1921. године Рајац је имао 327 кућа и 1.512 становника, 1948 - 331 кућу и 1.447 становника, а 2002. године 339 кућа и 427 становника. У иностранству из овог насеља 2007.године ради 21 становник (Немачка, Шведска, Аустрија). Основна школа у насељу је почела са радом 1866. године. Школске 2006/2007. године је имала 130 ученика.
Земљорадничка задруга у Рајцу је основана 1898. године (обновљена 1947. године као Земљорадничка виноградарска набавно-продајна задруга, а каснијим променама као општа земљорадничка задруга 'Вино' Рајац). Данас ради самостално под називом Земљорадничка задруга 'Рајачке пивнице.' Сељачка радна задруга 'Момчило Ранковић' у Рајцу је радила од 1947. до 1955. године (престала са радом одлуком скупштине задругара). Електричну расвету Рајац добија 1948. године, Дом културе 1962. године, сеоски водовод 1978, асфални пут 1980, а телефонске везе са светом 1985. године.
Контакт адреса Месне канцеларије у насељу је МК Рајац, 19314 Рајац, број телефона +381(0)19531716 .
