РАДУЈЕВАЦ
Радујевац је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 13 км североисточно од Неготина. Смештено је на просечно 40 метара надморске висине, на десној обали Дунава. Северна географска ширина насеља је од 44о 16’ 05”, источна географска дужина 22о 40’ 05”, а површина атара 2.697 хектара. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем.
Остаци старина у атару насеља упућују на ранију насељеност (зидине старог утврђења, локалитети Селиште, Чајна и Радан на којима су некада била насеља, старо гробље и друго). Први пут се помиње у турским пописима (1530. године) као насеље са 22 куће. Године 1586. је имало 16 кућа, 1736 - 80 кућа, 1846 - 252 куће, а 1866. године 335 кућа. Данашње насеље је подељено на Горњи и Доњи крај. У њима су између два светска рата живеле следеће фамилије: Горњаковићи или Горњешти (слава Петковица), Кицуловићи (слава св. Андреја), Добрићи (слава св. Никола), Кацелојевићи (слава Петковица), Аметишти и Ђонешти (слава Мала Госпојина), Ђормешти (слава св. Никола), Никулешти (слава Петковица), Торнешти (слава св. Никола), Мируешти (слава Петковица), Петрашкићи (слава св. Никола), Арсеновићи или Арсенешти (слава Петковица), Палас (слава св. Арханђео), Васиљевићи или Колцићи (слава св. Никола), Домаћини (слава Петковица), Мезерићи или Черчелићи (слава Петковица), Фируловићи или Ђовандијевићи (слава Петковица), Табаковићи (слава св. Никола), Панићи или Панешти (слава Петковица), Рошогићи (слава Петковица), Мокофићи (слава св. Арханђео), Малшешти (слава Петковица), Цикуловићи или Цикулешти (слава св. Андреја), Шљивићи или Прунешти (слава Петковица), Андријешти (слава Петковица), Стојановићи (слава св. Никола), Пешкирешти (слава Петковица), Попешти (слава Петковица), Зајачарановићи (слава св. Никола), Гочићи или Гогешти (слава Петковица), Мариџијевићи (слава св. Никола), Митриновићи (слава Митровдан), Грекулићи или Грекулешти (слава св. Никола), Барбојевићи или Барбојешти (слава Петковица), Бугарчићи или Бугарешти (слава св. Никола), Кошовљани (слава св. Јован), Унгурјани (слава св. Тодор), Праховљани (слава Петковица), Радулешти (слава св. Арханђео), Ђурићи (слава св. Врач), Новазаревићи (слава св. Никола), Царани (слава Петковица), Владићи (слава св. Арханђео), Шишковићи, Магурјановићи и Флочићи (слава Петковица), Пачићи (слава Митровдан), Анђелићи (слава св. Никола), Јанковићи (слава Петковица), Фајдићи (слава Петковица), Глогођановићи (слава Велика Госпојина), Усти (слава св. Никола) и Јовановићи (слава св. Никола).
Православни храм у насељу је постојао и у XVIII веку (1736. године), док је црква посвећена Вазнесењу Господњем саграђена 1910. године. Заветина у насељу је Спасовдан.
Становништво Радујевца је православно, национално се изјашњава као српско, влашко и румунско, а антропогеографским и етнолошким проучавањима сврстано је у влашка насеља.
Године 1921. године имало је 503 кућа и 2.879 становника, 1948 - 618 кућа и 2.708 становника, а 2002. године 833 кућа и 1.625 становника. Године 2007. у иностранству из овог насеља ради 831 становник (у Аустрији 576, Немачкој 152 и Швајцарској 60).
Основна школа у насељу је почела са радом 1851. године. Школске 2006/2007. године је имала 71 ученика.
Све док није у суседном насељу Прахово отворено пристаниште и железничка станица, у Радујевцу је било главно пристаниште за Неготин и за целу јужну Крајину.
Земљорадничка задруга у Радујевцу је основана 1899. године. (обновљена 1947. године). У периоду од 1950. до 1953. године у Радујевцу је радила и Сељачка радна задруга 'Петар Стамболић' (престала са радом одлуком скупштине задругара). Електричну расвету Радујевац добија 1954. године, Дом културе 1949-55, а пут и телефонске везе са светом 1982. године.
Контакт адреса Месне канцеларије у насељу је МК Радујевац 19304 Радујевац, број телефона +381(0)19528055 .
