Пројекат ”Рурални развој - Ефикасно управљање земљиштем”
Неготин, као једна од пилот општина на пројекту ”Рурални развој - Ефикасно управљање земљиштем”, који реализује Немачка организација за међународну сарадњу GIZ, била је домаћин четвртог састанка Управног одбора пројекта, на коме је представљен 3. Прелазни извештај пројекта.
Након овог састанка одржан је и састанак са представницима 7 пилот општина пројекта, на коме су представници општина, у којима се одвија процес комасације, разменили искуства са осталим општинама и дискутовали о конкретним ситуацијама везаним за сам процес комасације.
„ Након састанка са представницима локалних самоуправа које учествују у овом пројекту закључили смо да постоји одређени напредак у његовој реализацији, али и одређена кашњења, ипак сигурни смо да ће све пројектне активности бити завршене у предвиђеном року. Морам да подсетим и то, да је у три локалне самоуправе, међу којима је и Неготин, проширен претходни пројекат, а проширење се односи на површину, на висину средства и на број учесника. И поред тога до предвиђеног рока, а то је крај 2015. године биће завршене све планиране активности“ – истакао је Зоран Кнежевић, директор Управе за пољопривредно земљиште Републике Србије, по завршетку састанка.
Benjamin Klinger, вођа пројекта ”Рурални развој - Ефикасно управљање земљиштем”, рекао је да је састанак изузетно важан, као место за разговор о тренутном стању пројекта.
„Овде смо данас могли да видимо и чујемо искуства, што је веома важно, јер се налазимо у фази, која је отприлике на пола пута до краја релизације пројекта, када можемо да унесемо одређене промена, корекције као и да извучемо одређене лекције које смо научили из овог пројекта. Пројекат мање више тече по предвиђеном распореду, они који га финансирају су упознати са активностима и задовољни су напретком, а најбитније је да су задовољни и људи на терену односно сами учесници комасације“.
Састанку је присуствовао и председник Општине Неготин, Јован Миловановић, који се такође нада да ће све планиране пројектне активности бити реализоване до предвиђеног рока, а истакао је да постоји жеља да се настави са оваквим пројектима у и будућности.
„Мештани Радујевца, препознали су корист од комасације и захваљујући финансирању GIZa, пројекат иде одређеном динамиком и биће завршен до краја 2015. године. Изражена је жеља да се настави са оваквим пројектима, како у овом делу Србије, тако и у другим крајевима, јер су искуства изузетно позитивна“.
Након ових састанака, организована је и посета комасационом у Радујевцу, којој су присуствовали и поједини учесници комасације.
Пројектом ”Рурални развој - Ефикасно управљање земљиштем” предвиђено је да се успостави одговарајући правни оквир и ојача способност Управе за пољопривредно земљиште, при Министарству пољопривреде и заштите животне средине, али и одабраних пилот општина. Један од важнијих резултата Пројекта представља и израда Географског информационог система који треба да омогући бољу контролу коришћења и ефикасно управљање пољопривредним земљиштем, боље планирање и спровођење земљишно-руралне политике. Тај систем располагаће свим могућим информацијама и подацима о парцелама, као што су: површина, власник, корисник или закупац, начин коришћења, култура која се гаји, педолошке карактеристике земљишта.
Директна корист власника и корисника земљишта од спроводјења комасације огледа се у побољшању услова живота и рада пољопривредника, смањењу трошкова пољопривредне производње и повећању приноса, што би допринело конкурентнијој пољопривредној производњи, решавању имовинско правних односа без плаћања такси, повећању тржишне вредности земљишта, парцелама које би биле укрупљене и правилног облика са прилазом свакој пољским путем, смањењу површина напуштеног необрадјеног пољопривредног земљишта, каснија могућност за изградњу система за наводњавање и одводњавање. Корист од борбе против напуштеног пољопривредног земљишта: спречавање напуштања земљишта, као и повећање производње, унапређење изгледа и садржаја руралног подручја.
Пројекат се реализује у седам општина, а то су поред Неготина, још и Параћин, Књажевац, Бољевац, Сврљиг, Житорађа и Пирот. Буџет пројекта је 3.88 милиона еура. Европска унија у финансирању учествује са 2.78 милиона евра, Министарство за економску сарадњу Немачке са милион евра, а Министарство пољопривреде и заштите животне средине Србије са 100.000 евра. Предвиђено је да пројекат траје 3 године, од јануара 2013. до децембра 2015. године.
