Православни верници славе Ускрс
Православни верници широм света данас славе Ускрс, празник који симболизује победу живота над смрћу. Ускрс је највећи хришћански празник, јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као симбол победе вере и живота над смрћу.
У цркви Свете Тројице служења је архијерејска литургија којој су поред великог броја верника присуствовали председник Општине Неготин, Јован Миловановић и председник Скупштине општине Неготин, др мед. Љубисав Божиловић.
У Васкршњој посланици Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја коју је прочитао протојереј Милан Радовић, старешина храма Свете Тројице, патријарх је поручио свештенству, монаштву и духовној деци да чувају истрајно нашу веру православну, не само речима, већ и делима. Саможивост је лажно начело живота, самољубље прети Христовој жртви
„У светлости Христовог Васкрсења – свако зачеће, рођење, и свако људско биће има вечни смисао, представља рађање за вечност, као и нашу вечну људску одговорност за њега.
Васкрсли Христос, „Који је смрћу смрт уништио и онима у гробовима живот вечни даровао,“ основа је човекове пробуђености за одговорност за свако људско биће, не само у времену него и пред вечношћу. Исповедајући Васкрсење Христово и верујући у опште Васкрсење мртвих, ми исповедамо и постајемо свесни своје непролазне одговорности за светињу сваког људског бића и сваког створења, и празнујемо неуништивост вере и људске наде у вечни смисао живота, у Христу, Богу љубави, Жртвованом „за живот света“.“ – каже се између осталог у посланици патријарха Иринеја.
На Ускрс се скидају олтарске двери да би се тиме показало да је Исус Христос, по црквеном учењу, ускрснућем победио смрт и отворио рајска врата.
По црквеном учењу, Исус је распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, а у недељу зором, осетио се снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус је васкрсао.
На Ускрс је, по веровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима.
Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах поверовао да је Христос ускрснуо, па је морао лично да се увери. Отуда у народу узречица: "Неверни Тома".
Људи се за овај празник поздрављају са: "Христос васкресе" и "Ваистину васкресе".
Цела недеља празника зове се Светла недеља, а тада се певају радосне црквене песме.
Ускрс је покретни празник. Увек се везује само за недељу и може "пасти" у размаку од 35 дана - од 4. априла до 8. маја по старом, Јулијанском календару, односно од 22. марта до 25. априла по новом, грегоријанском рачунању времена.
Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.
