ПРАХОВО
Прахово је индустријско насеље збијеног типа удаљено 9 км североисточно од Неготина. Смештено је на просечно 60 метара надморске висине, на десној обали Дунава. Железничком пругом и савременим путем повезано је са већим насељима. Северна географска ширина Прахова је 44о 17’ 32”, источна географска дужина 22о 35’ 34”, а површина атара 1.957 хектара.
Остаци старије насељености упућују на знатну старост насеља (трагови старог утврђења, локалитети Селиште и Стара Капела и други). Први пут се помиње у турским пописима у XVI веку (1530. године) као насеље са 34 куће. Године 1586. је имало 24 куће, 1736 - 60 кућа, 1846 - 160, а 1866. године 203 куће. Данашње насеље је подељено на Прахово (главни део насеља), Колонију и Прахово пристаниште. Између два светска рата у Прахову су живеле следеће фамилије: Трандафиловићи, Ануцешти, Брзуловићи (слава Петковица и св. Никола), Првујкићи и Теодосијевићи (слава св. Никола), Гребулешти (слава Петковица), Брсани (слава св. Мрата), Удрој или Черчелешти (слава Петковица), Питојешти (слава Петковица), Њењулешти (слава св. Никола), Аврамовићи (слава Петковица), Праховљани (слава Петковица), Турчикешти (слава св. Никола), Ћиринешти (слава Петковица), Иринешти (слава Петковица), Кракулешти (слава Петковица), Димитријевићи (слава Митровдан), Владулешти (слава Петковица), Ротаровићи, Предићи, Миорићи, Јанковићи, Горели, Воиновићи и Кицупрановићи (слава св. Арханђео), Андрејешти (слава св. Никола), Крацуновићи или Крацунешти (слава св. Никола), Шонешти (слава св. Арханђео), Калоцунешти (слава Петковица), Ивашкоњи (слава Петковица), Апанешти (слава св. Никола), Челојешти или Челојевићи (слава св. Арханђео), Ђамбашешти (слава св. Никола), Станчешти (слава Велика Госпојина), Његрешти или Танасијевићи (слава Митровдан), Драгушини (слава Петковица), Поповићи (слава Петковица), Буљига (слава св. Никола), Роуцешти (слава св. Никола), Цанкушели (слава Петковица), Фурњиге (слава св. Јован), Боболани (слава Петковица), Буридани (слава Петковица) и Царани (слава Петковица).
Заветина насеља је Света Тројица. Православни храм Вазнесења Господњег у насељу је сазидан 1872. године. Становништво Прахова је православно, а национално се изјашњава као српско (већином), влашко, румунско и ромско. Антропогеографским и етнолошким изучавањима Прахово је сврстано у влашка насеља.
Прахово је 1921. године имало 370 кућа и 1.914 становника, 1948 - 566 кућа и 2.186 становника, а 2002. године 700 кућа и 1.495 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству из овог насеља је око 580 становника (углавном у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Америци).
Основна школа у насељу је почела са радом 1882. године. Школске 2006/2007. године је имала 107 ученика.
Земљорадничка задруга у Прахову је основана 1899. године. (обнављана 1921. и 1947. године). Године 1960. припојена је Земљорадничкој задрузи у Неготину, заједно са задругама из Душановца и Самариновца. У периоду од 1950. до 1953. године у Прахову је радила и Сељачка радна задруга 'Добривоје Радосављевић-Боби' (престала са радом на основу одлуке скупштине задругара). Електричну расвету Прахово добија 1931. године (када је изграђена термо електрана за потребе железнице), Дом културе 1950, телефонске везе са светом 1982. (1989. године), а водовод 1998. године.
Контакт адреса Месне канцеларије у насељу је МК Прахово, 19330 Прахово, број телефона +381(0)19524012.
