ПОСТАВЉАЊЕ ВЕТРОЗАШТИТНОГ ПОЈАСА У НАСЕЉУ РАСТОКА
Средствима Зеленог фонда за пошумљавање Републике Србије и локалне самоуправе, у оквиру пројекта пошумљавања, садњом 252 саднице на површини од 50 ари у насељу Растока, постављен је нови ветрозаштитни појас. Општина Неготин је једна од 11 општина којима су на овогодишњем конкурсу Министарства за заштиту животне средине Републике Србије одобрена средства за ове намене. Укупна вредност пројекта износи 4.978.824,00 динара, учешће Министарства 3.933.270,96 динара и Општине Неготин 1.045.553,04 динара.
„Општина Неготин је аплицирала код Министарства за заштиту животне средине са пројектом пошумљавања чија је вредност близу 5 милиона динара. У овом делу града засађене су 252 саднице. Захваљујем надлежном министарству на подршци у реализацији овог посла. Већ припремамо пројекте за наредну годину који се односе на ветрозаштитни појас око вашаришта, гробља и депоније, с обзиром да је на тим локацијама потребна заштита од јаких ветрова. Овај пројекат је веома важан јер мислим да је свако ново посађено дрво, нови живот. Ми смо паралелно са овим радовима посадили и стотину садница на десној страни пута ка Енолошкој станици желећи да вратимо дрворед који је некада красио овај део града. Идуће године планирамо да саднице посадимо и на левој страни пута као и према излетишту Бадњево.“ истакао је приликом обиласка постављеног ветрозаштитног појаса, Владимир Величковић, председник Општине Неготин.
Пошумљавањем у овом делу града обезбедиће се, поред заштитне (заштита од јаких удара ветра, смaњење oсeћajа хлaднoћe изaзвaн вeтрoм, током лета појас штити земљиште од прекомерног испаравања што утиче на смањење температурa ваздуха) и еколошке функције која се огледа у производњи кисеоника, заштити насеља од смaњивaња букe и aeрo-зaгaђeња, побољшање биодиверзитета а позитивно ће утицати на пчеларство и пoљoприврeду. У новом ветрозаштитном појасу у насељу Растока, екипе ЈКП „Бадњево“ засадиле су саднице сребрне и крупнолисне липе, обичног јавора, ораха, брезе, црвене шљиве, Панчићеве оморике и црног бора. Критеријуми приликом избора садног материјала били су аутoхтoнoст врстe у склaду сa прojeктним зaдaткoм, тип станишта, врстe дрвeћa чиje мoрфoлoшкe кaрaктeристикe jeсу пoгoднe зa ствaрaњe вeтрoзaштитнoг пojaсa, спeцифичнoсти климaтских и станишних услoвa нa прeдмeтнoj лoкaциjи и естeтске и eкoлoшке кaрaтeристикe врстa.
