ПОПОВИЦА
Поповица је сточарско-ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 23 км западно од Неготина. Смештено је на просечно 410 метара надморске висине, на долинским странама Поповачке реке, десне притоке Јасеничке реке, с обе стране регионалног пута Плавна-Салаш (Зајечар). Северна географска ширина насеља је 44о 13’ 20”, источна географска дужина 22о 16’ 44”, а површина атара 4.700 хектара.
Спада у старија сеоска насеља. Од свог оснивања до данас више пута је мењала свој микроположај (Селиште, Старо село, данашња локација од XVIII века). Први пут се помиње у турским пописима у XVI веку (1530. године) као насеље са 35 кућа. Године 1586. је имало 30 кућа, 1846 - 125, а 1866. године 192 куће. Данашње насеље је подељено на Горњи и Доњи крај, а крајеви на 'мале' (најпознатије су: Богићева, Борикићева, Чучојкова, Влашка, Ђурковићева, Циганска, Кумрићева, Иконићева, Ружићева, Ветрењчева, Шнајићева, Милићевићева, Боцићева, Симићева, Рајковићева, Алексићева, Паунска, Вемићева, Цокићева, Голубова, Нунићева и Рајићева мала). У њима су између два светска рата живеле следеће фамилије: Нунићи (слава св. Јован), Ђурковићи (слава св. Ђорђе), Кумрићи (слава св. Параскева), Чејкићи и Јањићи (слава св. Јован), Шнајићи (слава св. Ђорђе), Голубинци или Голубичићи (слава св. Параскева), Богићи (слава св. Јован), Јагликићи (слава св. Ђорђе), Милинци, Голубовићи, Рајићи или Цокићи (слава св. Јован), Симићи (слава св. Симеон), Трифунци, Јеремићи, Рушићи, Пајићи или Главашеви (слава св. Јован), Ђуричићи и Маркуличићи (слава св. Ђорђе), Рајковићи (слава св. Никола), Кучајнци и Паунци (слава св. Јован), Остојићи, Алексићи и Јованчевићи (слава св. Параскева), Влашчићи (слава св. Параскева), Милојци, Клинчићи и Сарићи (слава св. Ђорђе), Борикићи (слава св. Никола), Боцићи (слава св. Илија), Стоиловићи или Николићи (слава св. Трифун), Миличићи (слава св. Јован), Чучукани или Чучукановићи (слава св. Никола), Павлићи или Делићи (слава св. Лука), Стефановићи (слава св. Никола), Стајанови (слава св. Ђорђе), Мишићи (слава св. Параскева), Николићи (слава св. Параскева и Ваведење), Илићи, Николићи и Јоновићи (слава св. Параскева), Димитријевићи (слава св. Параскева), Михајловићи (слава св. Арханђео), Ђурђевићи (слава св. Арханђео) и Петровићи (слава св. Арханђео).
Заветина насеља је Спасовдан.
Црква брвнара у насељу, саграђена на темељима старих надгробних споменика, има богату и разноврсну декорацију у дрвету. На олтарским вратима уписана је година 1807., мада по неким изворима пише да црква потиче из 1857. године. Посвећена је Светој Тројици.
Становништво Поповице је српско, староседелачко и досељено.
Године 1921. Поповица је имала 350 кућа и 1.249 становника, 1948 - 262 кућа и 1.111 становника, а 2002. године 282 кућа и 489 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству из овог насеља је око 120 становника (углавном у Аустрији и Словенији).
Основна школа у насељу је започела свој рад 1870. године. Школске 2006/2007. године имала је 4 ученика.
Земљорадничка задруга у Поповици је основана 1928. године (обновљена 1947. године као Земљорадничка набавно-продајна задруга). Електричну расвету насеље добија 1959. године, асфалтни пут 1978, нови Дом културе 1981, телефонске везе 1984, а водовод 1985-1990. године.
Контакт адреса Месне канцеларије у насељу је МК Поповица 19225 Сиколе, број телефона +381(0)19476920 .
