Отворени 51. Мокрањчеви дани
У славу славног композитора Стевана Стојановића Мокрањца у његовом граду Неготину, отворен је педесет први Фестивал “Мокрањчеви дани”.
Фестивал је уз звуке фанфара и шесту Мокрањчеву руковет у извођењу здружених неготинских хорова и учесника „Натпевавања“ из Новог Сада, Београда и Алексинца, под управом Светлане Кравченко, отворен у дворишту Мокрањчеве родне куће, где је подигнута и фестивалска застава.
Бројне госте и учеснике фестивала поздравио је Јован Миловановић, председник Општине Неготин. У свом обраћању он је пожелео добродошлицу у у град српске музике који је изнедрио Мокрањца, који не припада само Србији, већ и Европи и свету.
„Више од пола века, организујући музичке свечаности, у част и славу Мокрањчеве и српске музике, предано радимо на афирмацији и промовисању музичког израза, ширећи том приликом поруку коју само музика може послати. Отвореног ума и духа према времену у коме смо, поштујемо своје корене и не заборављамо оне који су нас учинили бољим. У овом отвореном граду негују се и чувају темељи српске уметничке музике, то је обавеза коју истрајно и пажљиво испуњавамо уз помоћ државе, институција и пријатеља Фестивала. Испред општине Неготин захваљујем на подршци Министарству културе и информисања, Министарству трговине, туризма и телекомуникација Владе Републике Србије, Делегацији Европске уније у Србији и многобројним пријатељима Фестивала, медијским спонзорима, који нам, увидевши значај организовања Мокрањчевог фестивала, годинама верно помажу. У години у којој обележавамо важан јубилеј, 160 година од рођења Стевана Стојановића Мокрањца кроз бројне и разнолике програме потврђује се још једном важност Фестивала „Мокрањчеви дани“ као српске институције културе“ – рекао је Миловановић.
У име Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја беседу је ове године казивао Епископ топлички Господин Арсеније, који је на почетку организаторима, домаћинима и свима присутнима пренео благослов Патријарха српског Иринеја.
„Тешко је говорити о некоме ко је за живота нотирао свако слово којим творевина слави Бога. Недостају нам речи, а многе фразе које бисмо користили у опису лика и дела овог културолошког горостаса су ограничене и приземне. Но по дару Духа Божијега, а опет инспирисани пијететом нашег народа према ономе који је благоукрасио Цркву и нашу народну историју предивним композицијама, сабирамо се већ традиционално у родном Мокрањчевом граду Неготину, да, спрам својих скромних моћи, оживимо успомену на Стевана Стојановића Мокрањца. За многе народне песме из готово свих крајева наше замље овај великан, родом из поносне Вељкове Крајине, начинио је нотне кивоте зване Руковети у којима се баштине и чувају најдивније, аутентичне српске мелодије. Мокрањац је поставио нове музичке стандарде. За нас је од изузетне важности то што је целокупну српску музичку шареноликост успео да хармонизује и као врстан познавалац нашег фолклора од ње направи препознатљиви национални мелос. Блажене успомене Стеван Мокрањац је личност као бисер нанизана у низу великана нашега народа. Својом суптилном душом он је изванредно препознавао суштински садржај текстова, како богослужбених, тако и народних, и данас можемо слободно рећи, богонадахнуто их оплеменио музиком која није само подлога дубокоумно исписаним стиховима, већ лествица која их из тих дубина уздиже и узноси до свода небеског, баш као кâд тамјана на жртвенику Господњем. Стеван Стојановић Мокрањац је целим својим бићем додавао нове боје и тонове слици Србије. Чинио је све да покаже Србију као велику хероину на балканској ветрометини, као мајку која рађа светитеље, ратнике, хероје, земљораднике, народне учитеље, врхунске уметнике, даровите музичаре… Он је у музичкој баштини, шифровао нотама и сачувао од заборава стару српску уметност, умешност и културу. Данас готово да нема културног дешавања где нас макар једна композиција неће потсетити на овај музички бастион из Неготина, који је пропутовао свет остављајући за собом траг и блажену успомену, да би у Скопљу као изгнаник предао своју душу Господу коме је са толико љубави појао за живота и друге томе учио. Српска Православна Црква је обогаћена животом и делом овога од Бога послатог човека. Велике су његове заслуге, нека му је од свих нас који служимо Богу у духу и истини велико хвала, нека му је хвала од свих оних који га се спомену сваке Свете Литургије када их његове дивне мелодије мисаоно узносе пред Лице Божије. Нека је хвала и вечан спомен, Стевану псалту, и нека га Господ уврсти међу велике свете појце који као свирале Духа Светога оставише овоземљско пјеније и усавршише се у песми Царства Божијега, појући и кличући са хоровима ангела непрестано литургијске песме.“ – каже се између осталог у беседи Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја.
Част да отвори овогодишње музичке свечаности у славу великом композитору, припала је ове године дугогодишњем селектору Фестивала, Бранки Радовић.
„Над свима нама лебди дух Мокрањца који нас обавезује на највеће и најбоље у уметности којом се бавимо, одређујући наше путеве свих 160 година. Ми се трудимо да га не изневеримо, да певамо у хоровима од срца, да ширимо Мокрањчеву песму далеко ван граница Неготина и Србије, али увек враћајући се својима и своме. У свима вама, житељима Неготина, осећамо топлину гостопримства за све људе, ходочаснике који посећују Мокрањчев и Хајдук Вељков град септембра месеца сваке године. Посебно нас уметнике, ствараоце, извођаче на инструментима, глумце, вокалне солисте, чланове оркестара и посебно хорова, обгрљује ваша љубав према граду који је изнедрио велика имена српске историје. Желимо да никад не пресахне врело које нас надахњује и да наш Неготин постане место нашег ходочашћа и наш дом коме се враћамо са носталгијом и љубављу.“
Плакету фестивала „Мокрањчеви дани“ Епископу топличком Господину Арсенију уручио је Јован Миловановић, председник општине Неготин.
Непосредно пре церемоније свечаног отварања положени су венци и цвеће испред споменика великом композитору.
* Сви медији који преузму вест или фотографију (или и једно и друго) са сајта Општине Неготин у обавези су да наведу извор. Уколико је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.
