Опера „Кнез Иво од Семберије“
Друге фестивалске вечери 51. “Мокрањчевих дана”, на сцени Дома културе “Стеван Мокрањац” у Неготину концертно је изведена опера Исидора Бајића „Кнез Иво од Семберије“.
Једина Бајићева опера, рађена је према краткој, једночиној драми Бранислава Нушића, с трагичним завршетком, инспирисаној историјским ликом Ивана Кнежевића и истинитим догађајем који се збио у селу Попово, у Бијељинској нахији кнежевине Семберије 1806. Године.
У програму суучествовалиХор и Оркестар СНП-а, којима је дириговао маестро Александар Којић. Улога кнеза Иве поверена је баритону Небојши Бабићу. Тенор Бранислав Цвијић је Кулин-бег, мецосопран Марина Павловић Бараћ нашла се у улози мајке кнеза Иве, баритон Жељко Р.Андрић као турски гласник, бас Горан Крнета као свештеник, а тенор Александар Толимир као мујезин. Хор је припремила Весна Кецић Крсмановић. Концертмајстор је Владимир Ћуковић, сценограф Саша Сенковић, а оперу је режијски поставила Катарина Матеовић Тасић.
Настала у првој деценији 20. века, Бајићева опера „Кнез Иво од Семберије“ је хронолошки пета компонована, а друга по реду изведена српска опера. Пре ње, једино је опера „На уранку“,Станислава Биничког доживела јавно извођење 1903. године. Музичку драматургију, пре свега, карактерише супротстављање српског и турског табора и брижљива карактеризација главних ликова: кнеза Иве, његове мајке Боје и турског бега Кулина, уз значајну улогу хора као тумача драмске радње. У оперу су укључени национални музички елементи – фрагменти Тебе појем, песма Еј, ко ти купи, коло Српкиња, игра Чочек – који су уједно и њени најпопуларнији делови који се често самостално изводе у различитим аранжманима.
Стилски, Бајићева опера осцилира између обогаћене концепције традиционалне опере са затвореним нумерама и скромно скициране музичке драме. Иако су очигледне стилске недоследности, дело је драгоцено и неопходна је карика у развоју српске опере. Музика је питка и слушљива, либрето актуелан, а извесне слабости у оркестрацији и хармонском језику, те неспретности у комбиновању оперских и елемената музичке драме логичне су јер за овако комплексно музичко-сценско дело Бајић није имао ни искуства нити правог узора у српској оперској традицији. Опера је први пут изведена у Београду, у Oпери на Булевару Жарка Савића, 6/19. 1. 1911. године. Убрзо затим, тадашњи управник Српског народног позоришта – Пера Добриновић, предао је управу Жарку Савићу, који је „тик пре тог догађаја приредио у Новом Саду неку оперну стаџону у којој је на Богојављење 1911. изнео Бајићева Кнеза Иву од Семберије”. Била је то премијера Бајићеве једночинке у Новом Саду, на чијој је музичкој сцени шест пута постављана. Доживела је 35 сценских и 10 концертних извођења.
* Сви медији који преузму вест или фотографију (или и једно и друго) са сајта Општине Неготин у обавези су да наведу извор. Уколико је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.
