Неготинка понос Аустрије
Неготинка др Гордана Поповић, изасланик Аустрије у Савету за науку и истраживање Европске комисије у Бриселу, добитница је престижне аустријске награде МИА за 2012. за област науке и истраживања. Награду МИА већ пети пут уочи 8. марта аустријска влада и национална телевизија ОРФ додељују за посебан допринос женама које нису рођене Аустријанке, али којима се ова земља поноси.
- Част ми је што сам добитник високог признања Аустрије које ћу с великим поносом носити. Захваљујем свима који су ме кандидовали и одабрали за награду, породици, сарадницима, пријатељима и мојим Неготинцима, који су ме подржавали и заједно са мном желели да је добијем. Ипак, награду посвећујем мојој свекрви Марији Поповић из Новог Сада, која је нажалост умрла дан пре него што сам номинована. Била је првих осам година с нама у Бечу и да није било њене помоћи, не бих могла да урадим ни део онога што сам постигла. Она и мој супруг Петар су били стуб мог успеха - поручила је из Беча др Гордана Поповић.
Величанственом пријему присуствовали су и председник Аустрије Хајнц Фишер и министар за науку Карлхајнц Тохтерлајн, који је по сопственом признању дошао због Гордане лично. Гости др Гордане Поповић на пријему били су председница Европског савета за науку у Бриселу проф. Хелга Новотни, координатор Иницијативе за сарадњу у југоисточној Европи (SECI) Хелга Бусек, као и њен брат Драган са супругом Тањом.
У оскаровској атмосфери, на гала пријему у бечком студију телевизије ОРФ, 8. марта увече, у јакој конкуренцији, др Гордана Поповић, прва жена која је понела титулу асистента професора на Техничком факултету у Бечу, основаном 1815, била је прва добитница награде коју Аустрија додељује дамама које су допринеле напретку и промоцији ове државе, а нису рођене на њеном тлу.
Богату каријеру др Гордана Поповић, после студија у Београду, почела је на Факултету електротехнике у Бечу, где од 1992. до 2002. ради као предавач-истраживач, начелник ресора за међународну научноистраживачку сарадњу. Од 2010. др Гордана Поповић задужена је за координацију тима за буџетирање пројеката у Европском савету за науку и истраживање у Бриселу. Буџет овог програма је 7,5 милијарди евра и служи за финансирање високог научног истраживања.
За изузетне резултате у истраживачком раду Гордана је добила аустријско држављанство, али и задржала српски пасош, којег, како је рекла, не жели да се одрекне, јер везе са Србијом никада није прекидала.
Гордану, осим као врсног стручњака, Неготинци, који су са нестрпљењем чекали да добије награду, знају као великог хуманисту. Хуманитарну мисију ова Неготинка потврдила је у више наврата помажући сопственим средствима. Већ неколико година у корист деце којима је помоћ потребна одриче се личног хонорара од 4.200 евра годишње, који добија као члан научног савета Универзитета у Салцбургу.
- Од родитеља, Александре и др Томислава Петровића, мојих баба и дедова научила сам да помажем људима. И мени је често потребна помоћ - рецимо савет, лепа реч. Мама и тата су увек помагали другима. Мама Александра је председница Кола српских сестара у Неготину - објашњава Гордана.
Она о својим заслугама ретко говори, у први план увек истиче децу и њихове потребе. Мајка три сина, Гордана Поповић је својим пројектима обезбедила 10.000 евра Колу српских сестара из Неготина за помоћ деци из социјално угрожених породица и избеглицама. Кроз три донације из фонда “Шуман Трофеј”, деца из Орешца код Књажевца добила су, захваљујући Гордани, 11.500 евра помоћи.
- Зашто баш Орешац? Из Орешца су моји баба Даница и деда Драгомир Николић, који су ме научили да човек мора да разуме другог човека. Док су били живи, увек су помагали. Са њиховог прага никада нико није отишао несрећан, напуштен или гладан, а ни они сами нису имали превише. Имала сам срећу да живим са таквим људима. И мој супруг Петар Поповић, шаховски велемајстор, много пута играо је симултанке у добротворне сврхе и одрицао се хонорара - рекла је Гордана.
