СТОЈАН - ТОЦА НИКОЛИЋ, БРИГАДНИ ПЕШАДИЈСКИ ГЕНЕРАЛ КРАЉЕВСКЕ ВОЈСКЕ

Стојан-Тоца Николић родио се у Неготину 27. новембра 1877. године. Његов отац, Тодор Николић, сиромашни неготински берберин, рођен је 1839. године у Рготини (срез Зајечарски), од оца Николче и мајке Злате. Стојанова мајка, звала се Христина, рођена у Бруснику (срез Крајински) 1851. године, у трговачкој породици Видојевић-Николић, која се у Брусник населила из Борилова, у Бугарској, за време неких турских одмазди у првој половини 19. века. Тодор и Христина, поред Стојана, имали су још два сина и једну кћер. Стојан је основно школовање завршио у Неготину. Пет разреда гимназије, такође у Неготину (1894.), а шести је завршио у Зајечару 1895. године. Као ђак, у очевој берберници научио је да свира и пева и да "својим баритоном пева дивне патриотске песме о његовом земљаку Хајдук Вељку". Стојан се 1. септембра 1895. године уписао у нижу школу Војне академије у Београду

Стојан Николић завршио је Војну академију 2. августа 1898. године, са одличним успехом.

Службовање у трупи отпочео је у касарни "Хајдук Вељко" у Неготину, 15. августа 1898. године. Већ 5. маја 1902. је у III гардијском пуку у Београду. Даље његово службовање везано је за Ниш, па се поново враћа у Неготин, као командир I чете, II батаљона, XIII пешадијског пука "Хајдук Вељко".

Од 1. октобта 1910. до 30. септембра 1912. је командир чете жандармеријског батаљона (војна полиција) у Београду.

Од 1912. до 1913. учествује у Балканским ратовима, као командант II батаљона, II прекобројног пешадијског пука.

Од 25. јуна до 31. октобра 1914. је командант I батаљона, XIII кадровског пешадијског пука, и налази се на Дунаву, пристаништу Прахово, где је његова војска из бродова и шлепова истоварала руску помоћ у храни и оружју, послату Србији.

Од 1. новембра 1914. до 28. фебруара 1916. командант је II батаљона, IV прекобројног пешадијског пука.

Од 23. марта до 24. септембра 1917. помоћник је команданта IX пука, па помоћник команданта I пука (нишког).

Од 1917. до 1920. командант је I пешадијског пука "Милош Велики".

Од 1921. до 1925. командант је Дравске пешадијске бригаде (Марибор и Љубљана

Од 1925. до 1928. командант је Осјечке дивизијске области.

Од 30. априла 1931. је начелник Историјског одељења Главног генералштаба у Београду.

Стављен је у пензију, са преводом у резерву, 19. јула 1934. године        

Стојан Николић оженио се 1904. године у Неготину, ћерком Крсте Панића Александром-Ацом, која је била у родбинским везама са фамилијом Мокрањац. Александра је Тоцу надживела. Са Ацом је имао два сина и две кћери: Мирослава-Мику (рођ. 1905.), рођеног у Неготину, потоњег инж. у Јесеницама (Словенија), затим Павла (рођ. 1910.), потоњег генералштабног артиљеријског капетана и службеника Републичког завода за урбанизам (после II светског рата), и кћери Лепосаву (рођ. 1908.) и Косовку (рођ. 1913.). Косовка је заслужна за изградњу данашњег павиљона у Бадњеву, на више чесме.

ОДЛИКОВАЊА

Домаћа:

1. Споменица Краља Петра I
2. Медаља за војничке врлине
3. Споменица за Српско-турски рат 1912/13.
4. Споменица за Српско-бугарски рат 1913.
5. Споменица за Европски рат 1914-1918.
6. Албанска споменица
7. Златна медаља за храброст (1913.)
8. Златна медаља за ревносну службу
9. Карађорђева звезда са мачевима IV степена (1915.)
10. Бели орао са мачевима IV степена (1918.)
11. Бели орао са мачевима III степена (1920.)
12. Карађорђева звезда са мачевима III степена
13. Карађорђева звезда са мачевима IV степена
14. Орден Светог Саве IV степена
15. Орден Светог Саве II степена
16. Југословенска круна III степена
17. Југословенска круна II степена

 Инострана:

1. Руски орден Свете Ане са мачевима III степена (1914.)
2. Француски ратни крст са палмом (1918.)
3. Италијански орден Светог Лазара и Мауриција (1918.)

У његовом досијеу из Војног архива, читамо: "Ђенерал Николић спада у ред наших елитних официра, који има спрему једног пешадијског команданта... стекао је и признања војних писаца...".

Извор :  Стојан – Тоца Николић бригадни пешадијски генерал краљевске војске
Аутор: Небојша Јовић

Прочитајте више о Стојану - Тоци Николићу ...