На слави код Пударевића
Тешко је поверовати да се на петнаестак километaра од главног, пољским путем може стићи до рајских пропланака, питомих брежуљака који се пружају у недоглед, завршавајући се низијом коју омеђује плави Дунав и небо. Куће, боље рећи домаћинства, која имају и по педесет и више хектара имања, међусобно су удаљена и по неколико километара. Али и овде нећете видети уђерицу, вредни људи Плавњани, подигли су модерне куће, са великим економским зградама.
Тако смо се љубазночћу домаћина и нашли у кући Светозара и Љубинке Пударевић на слави, летњег Светог Арханђела Михајла. Мирни, одмерени горштаци, са лицима које прекрива благост, без пожуривања погледима из којих искре осмеси вас поздрављају.
Око нас трчкају дечица, гости Немања и Тамара, који су са мајком Ђурђинком стигли на славу из Беча. Млађи син Пударевића Аца, као од брега одваљен с времена на време им подвикне, не би ли се мало свртрели крај стола и узели послужење. Нас није мимоишла чиста домаћа ракија добродошлице, која би требало да буде аперитив, јер у овој чистој природи сигурно вам није потребна дезинфекција, нити људи страхују од неких светских болештина.
Пударевићима је пуно срце јер им је дошао и син Мица са снајом Доном из Швехата. Града надомак Беча и управо пристигли Светозарева сестра Живанка и зет Славко Ђуровић из Швебиш Гминда у Немачкој. Лепоту породичног пропитивања, прекида позив за традиционално резање колача и онда све по реду као што и проличи домаћинском кућама. Нижу се мезетлуци и специјалитети. Заливају се залогаји топле јагњетине и прасетине хладним шприцерима који вам добро „пресечени“ боцкају нос и разгаљују чула.
Право уживање настаје после ручка када са домаћинима прошетасмо околним брежуљцима док уз нас трчкара хаски разнобојних очију. Мића Пударевић нам показује у даљини где се налазе чувене Вратњанске капије, планина Мироч, где протилче река Замна.
Опијени од чистог планинског ваздуха враћамо се ка центру села препуни позитивне енергије. Уз пут само са жаљењем констатујемо да је права штета што пут није асфалтиран. Ове нетакнуте лепоте би биле доступне очима и других људи којима би ово био мелем за душу и најбољи лек од свакодневних брига и проблема, које данас стресовима зову. Вероватно те позитивна енергија и држи наше људе расејане по туђем свету да издрже до наредног доласка у завичај.
Да напишемо који ред и о селу у коме живе Пударевићи. Плавна је сточарско-ратарско сеоско насеље разбијеног типа удаљено 28 км севернозападно од Неготина. Смештено је на просечно 360 метара надморске висине, на долинским странама реке Замне, с обе стране магистралног пута Неготин-Мајданпек.
До овог насеља се може стићи директним асфалтним путем идући од Неготина према Мајданпеку. Остаци старина у атару насеља упућују на ранију насељеност (зидине старог утврђења, гробље непознате старости и друго). Први пут се помиње у турским пописима (1530. године) као насеље са 20 кућа. По предању, основано је почетком 18. века.
Данашње насеље обједињује више крајева: Центар, Турију, Попадију, Дугачко поље (Појана лунга), Замну и Циганско гробље. По предању, најстарије фамилије у насељу некада су биле: Цикуловићи, Новаковићи, Баћичи, Степановићи, Траиловићи, Страиновићи и Васиљевићи - између два светска рата укупно 40 кућа (слава св. Јован) и Ликићи, Младеновићи и Пударевићи - између два светска рата укупно 30 кућа (слава св. Арханђео), Заветина насеља је недеља после Свете Тројице. Православни храм посвећен Светој Тројици, чији дан је и црквена слава, подигнут је у насељу 1857. године.
Становништво Плавне је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско, док је антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано у влашка насеља.
Основна школа у насељу је основана 1870. (обновљена 1935.) године. Школска зграда у делу насеља који се назива Центар подигнута је 1906. године, а подручно одељење школе, у делу насеља Турија, 1952/53. године (одељење почело са радом 1959. године). Школске 2006/2007. године школа у Центру је имала 30, а школа у Турији 6 ученика.
Земљорадничка задруга у Плавни је основана 1945. године, Дом културе направљен 1949/50. године (реновиран 1986. године), електричну расвету насеље добија 1962/63. године, асфалтни пут 1971. године, водовод 1973/74. године, а телефонске везе са светом 2003. године.
