МОКРАЊЕ

Мокрање је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 10 км јужно од Неготина. Смештено је на просечно 90 метара надморске висине, на долинским странама Сиколске (Мокрањске) реке, леве притоке Тимока, с обе стране асфалтног пута ка Неготину. Северна географска ширина насеља је од 44^о 09’ 29”, источна географска дужина 22^о 32’ 39”, а површина атара 2.538 хектара.

Припада старим насељима. Наводи се у турско доба као једно од насеља у хасу формираном између  1491. и 1521. и касније (1530. – 34 куће и 1586. – 23 куће). Кроз историју се помиње више пута и бележи променљиву насељеност (1723-1725. као Мокренy, 1783. године већина кућа у њему је ”под земљом” - “бурдељи”, године 1811. помиње се као Мокрања, 1846. је имало 188 кућа, а 1866. године 266 кућа). Од 1900. до 1904. године насеље се звало Миланово, а након тог периода Мокрање. Данашње насеље обједињује три мале: Горњу, Средњу и Прекоречку малу, од којих се један физиономски део у последњој назива Србија. У насељу су између два светска рата живеле следеће фамилије: Гавриловићи и Дојчићи (слава св. Трифун), Генчићи (слава св. Никола), Ђуркићи (слава св. Трифун), Пенићи, Милојевићи и Живуловићи (слава св. Никола), Чока (слава Петковица), Гајдуловићи (слава Петковица), Гицоњи (слава св. Арханђео), Трујкићи, Гимешти и Станковићи (слава св. Велика Госпојина), Чокулешти (слава Петковица), Тијанићи (слава св. Арханђео), Петровићи (слава св. Никола), Стојкицој (слава Петковица), Беље, Јовановићи и Стојкочешти (слава св. Арханђео), Труцоњи, Зорићи, Николићи и Ницуловићи (слава Петковица), Курије (слава св. Арханђео), Маричићи (слава св. Арханђео), Кобилановићи и Ницоњи (слава Петковица), Б,цешти (слава Петковица), Даниловићи (слава св. Никола), Поповићи и Владевићи (слава св. Никола), Васиљешти (слава св. Никола), Бикшироњи (слава св. Арханђео), Чобанићи (слава Петковица), Јончешти (слава св. Никола), Станкуловићи (слава св. Јован), Калиновићи (слава Петковица), Фурњиге (слава Петковица), Ротаровићи, Бутуровићи или Костадиновићи  (слава Митровдан), Цреткоњи (слава св. Трифун), Прцојевићи (слава св. Никола), Марковићи и Петровићи (слава св. Арханђео), Трајковићи (слава Петковица), Андријешти (слава Петковица), Пауљешти (слава Митровдан), Царани (слава Петковица), Бешкујешти (слава св. Арханђео), Јонашешти или Петровићи (слава св. Никола), Орео (слава Петковица) и Сурчел (слава Петковица).

Сеоска заветина је Ускрс.

У насељу се налази православна црква изграђена 1872. године, посвећена Светој Тројици.
Становништво Мокрања је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и влашко (стариначко и досељено). Антропо-географским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља.

Мокрање је 1921. године имало 420 кућа и 1.922 становника, 1948 – 466 кућа и 1.993 становника, а 2002. године 384 кућа и 726 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству (углавном Немачка и Швајцарска) из овог насеља је око 450 становника.
Основна школа у насељу (основана 1867.године) школске 2006/2007.године имала је 22 ученика.

Земљорадничка задруга у Мокрању основана 1898. године (обновљена 1947. године као

Земљорадничка набавно-продајна задруга), данас ради у саставу задруге у Неготину. У Мокрању је од 1949. до 1953. године радила и Сељачка радна задруга 'Стеван Мокрањац'. Електричну расвету насеље добија 1952. године, Дом културе 1953. године, телефонске везе 1977, а водовод 1993. године.

Контакт адреса Месне канцеларије у насељу је МК Мокрање, 19317 Мокрање, број телефона +381(0)19554450 .