Мјузикл Зона Замфирова

За место у неготинском Дому културе синоћ се тражила карта више, и није је било, јер су сва места у сали, па чак и она помоћна била попуњена. И нису погрешили они који су на време резервисали карте, јер је мјузикл Зона замфирова, био за незаборав.    

Мјузикл Позоришта на Теразијама, рађен по делу Стевана Сремца, у адаптацији и режији Кокана Младеновића, довео је на сцену неготинског Дома културе нека од најпознатијих имена српске глумачке сцене.

Глумачка екипа предвођена Иваном Босиљчићем, у лику Манасија, Манета, кујунџије у успону, кроз одличне сонгове, кореографије и сценографију, вратила је публику у неко већ давно заборављено време. За Босиљчићем нису заостајали ни Ивана Поповић, као Зона, Небојша Дугалић, као Хађи Замфир, Даница Максимовић, проводаџика Дока, Слободан Стефановић, у лику Манулаћа,  Нишлије са Европским манирима,  Маја Новељић, Манетова мајка, Десимир Станојевић, ујак...биле су ту и незаобилазне тетке Зонине, Ивана Кнежевић, Ана Радивојевић Здравковић, Наташа Балог Бракус и Ана Маљевић, шегрт, калфа, градска луда и убаво девојче Калина коју је играла Јелена Арсић.

Јунаци Стевана Сремца и њихови међусобни односи „изведени“ су на сцену управо на начин који подразумева стил позоришта као што је мјузикл. При том, основна идеја којом се руководио ауторски тим предвођен Коканом Младеновићем, јесте нека врста отклона од стереотипне интерпетације ове, ако то није претенциозно казати, наше верзије Ромеа и Јулије. На првом месту отклон је направљен на нивоу саме приче. Најпре је обухваћен друштвени контекст ондашње тек ослобођене Србије изашле из феудалног начина живота. Потом су снажно заоштрени односи између класе богаташа коју симболизује Хаџи Замфир и нижих социјалних слојева друштва, ситних занатлија и малих привредника које
предводи необуздани Мане.

Друго, бекство од стереотипа изражено је и у музици која не бежи од фолклора, али је неочекивана и у аранжману и основном стилском опредељењу. Треће, овај пут је на нивоу игре и плеса имплементиран степ који није био претерано заступљен у досадашњим кореограграфским решењима. И на крају као најважније јесте глумачка игра ансамбла појачаног драгим гостима који сви заједно, ефектно обједињују и мире на најлепши начин све елементе нашег приступа овој теми и овом књижевном делу.

Музику за ово дело компоновао је Марко Грубић, текст и сонгове писао је Кокан Младеновић, а оркестром је дириговао Милан Недељковић. За кореографије је била задужена Мојца Хорват, за костиме Татјана Радишић, а за сценографију Марија Калабић.