МИХАЈЛОВАЦ
Михајловац је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 18 км северно од Неготина. Смештено је на просечно 60 метара надморске висине, на десној обали Дунава, с обе стране магистралног пута Неготин-Кладово. Северна географска ширина насеља је 44о 21’ 55”, источна географска дужина 22о 30’ 01”, а површина атара 2. 545 хектара.
Настало је на месту са значајним траговима пресловенске насељености. У близини насеља се налази археолошко налазиште Мора Вагеи са остацима утврђења изграђеним крајем III и почетком IV века наше ере. Испод његових зидина су откривени остаци старијег утврђења (I в. наше ере), типа мање путне станице (бургус), које је уништено средином V века током најезде Хуна, па обновљено у VI веку за време Јустинијана. Утврђење се налазило на римском путу Егета-Аквис. Насеље Михајловац је основано у време кнеза Милоша Обреновића и по његовом сину Михајлу добило назив. Године 1846. је имало 184 куће, а 1866 - 203 куће. Данашње насеље је подељено на две целине: Михајловац (Село) и Ново село. У њему су између два светска рата живеле следеће фамилије: Његунцићи (слава Петковица), Грујешти (слава св. Јован), Калберовићи (слава св. Алимпије), Крапешти (слава св. Алимпије), Грекуловићи (слава св. Алимпије), Савешта (слава св. Арханђео), Шуркулешта (слава св. Никола), Ђулешта (слава Петковица), Пејкулешта (слава св. Никола), Попешта (слава Петковица), Блђешта (слава св. Алимпије), Дејешта (слава св. Алимпије), Давидовићи (слава Петковица), Ницешта (слава св. Арханђео), Коћешта (слава Петковица), Времешта (слава Велика Госпојина), Милешта (слава св. Никола), Геренешта (слава Петковица), Ликсарешта (слава св. Алимпије), Паунешта (слава св. Ђорђе), Фртунешта (слава Петковица), Прчинешта (слава св. Арханђео), Котромешта (слава Петковица), Дудуцешта (слава Петковица), Клефатешта (слава св. Никола), Корнешта (слава Петковица), Крстешта (слава Петковица), Маринкешта (слава св. Алимпије), Барбуловићи (слава Петковица), Сандићи (слава св. Арханђео), Оприкићи (слава св. Алимпије), Флорићи (слава Петковица), Черчулешти (слава св. Алимпије), Станкули (слава св. Никола), Апанешти (слава Петковица), Калугарешти (слава Митровдан), Шкопуљевићи (слава св. Никола), Летике (слава Петковица), Цинцарешти (слава Ваведење), Бландар (слава св. Никола), Титика (слава св. Павле), Мунћан (слава Петковица), Драгоља (слава св. Никола), Чобану (слава св. Никола), Пача (слава св. Никола) и Гица (слава св. Никола).
Сеоска заветина је Света Тројица.
У насељу се налази православна црква изграђена 1834. године и посвећена Св. архангелу Михаилу.
Становништво Михајловца је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско, влашко и румунско и углавном се бави ратарством. Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља.
Године 1921. је имало 315 куће и 1.840 становника, 1948 – 390 кућа и 1.744 становника, а 2002. године – 553 кућа и 742 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству (Немачка, Аустрија, Шведска и Данска) из овог насеља је око 650 становника.
Основна школа у насељу је (основана 1836. године) школске 2006/2007. године имала 35 ученика.
Земљорадничка задруга у Михајловцу постоји од 1898. године (обновљена 1945. године као Земљорадничка набавно–продајна задруга). Њој су 1960. године припојене Земљорадничка задруга из Мале Каменице и Земљорадничка задруга из Слатине. Дом културе Михајловац добија 1948. године, електичну расвету 1954, водовод 1970, а телефонске везе са светом 1986. године.
Контакт адреса Месне канцеларије у насељу је МК Михајловац, 19322 Михајловац, број телефона +381(0)19559002 .
