МАЛАЈНИЦА
Малајница је сточарско-ратарско сеоско насеље разбијеног типа удаљено 23 км северозападно од Неготина. Смештено је на просечно 260 метара надморске висине, на долинским странама реке Замне, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44о 17’ 43”, источна географска дужина 22о 23’ 08”, а површина атара 1.904 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко Штубика или преко Дупљана.
Први пут је уцртано на Лангеровој карти, почетком XVIII века, под називом Миланиз. Касније се помиње и 1784. (под називом Милаонацз), 1807. као Маланиза и 1811. као Малашница. Године 1846. имало је 107, а 1866 – 181 кућу. Данашње насеље је подељено на три краја (Велико Брдо, Пернеће и Мала) и више група родовских кућа. Од октобра 2006. године организовано је у две месне заједнице – Месна заједница Малајница и Месна заједница Дидићи. Након Првог светског рата у насељу су живеле следеће породице: Јонашењи (слава св. Никола), Адамешти (слава Петковица), Никићи (слава св. Никола), Стојићи (слава Ђурђевдан), Колицоњи (слава Петковица), Никулошоњи (слава св. Никола), Вујакоњи (слава Петковица), Дидићи (слава св. Никола), Милешћи (слава Петковица), Богоњи (слава св. Никола), Добросавоњи (слава св. Илија), Ђуроњи (слава св. Никола), Икоњи (слава св. Никола), Горешти и Стојкоњи (слава Петковица), Пасаринешти или Думитрашкоњи, Степањони, Стојешти, Потамешти и Иромањи (слава св. Никола), Јоновићи, Драгинешти и Марковићи (слава Мала Госпојина), Моцацешти и Митруешти (слава Петковица), Богданешти (слава св. Никола), Мађарешти или Станићи (слава св. Никола), Унгурјани или Пацикићи (слава св. Никола), Лазоњи (слава Петковица), Цветкоњи (слава Ђурђевдан), Бугарешти (слава св. Никола), Павоњи (слава св. Лука), Аврамови или Аврамешти (слава Мала Госпојина) и Кирице (слава Петковица).
Сеоска заветина је Спасовдан.
Становништво Малајнице је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством. Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља.
Године 1921. је имало 183 кућа и 885 житеља, 1948 - 276 кућа и 1.224 становника, а 2002. године 238 кућа и 678 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству (Аустрија, Немачка, Француска, Италија, Словенија) из овог насеља је око 400 становника.
Основна школа почела је са радом 1878. године (дограђена 1934. године). Школске 2006/2007. године имала је 30 ученика.
Земљорадничка задруга у Малајници је основана 1947. године (као земљорадничка набавно-продајна задруга), изградња Дома културе започета 1960. (завршена 1963. године), пут је направљен 1959/60. (асфалтиран 1975. године), насеље је електрифицирано 1967/68. године, водовод направљен 1976. године, а телефони у насељу уведени од 1969. до 1979. године (коначно 2000/01. године).
Контакт адреса Месне канцеларије у насељу је МК Малајница, 19303 Штубик, број телефона +381(0)19556714 .
