МАЛА КАМЕНИЦА
Мала Каменица је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 19 км северозападно од Неготина. Смештено је на просечно 110 метара надморске висине, на долинским странама Каменичке реке десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44о 20’ 52”, источна географска дужина 22о 29’ 03”, а површина атара 1.894 хектара. До овог насеља се може стићи директним асфалтним путем од Неготина (према Кладову).
Први пут се помиње у турским пописима 1530 године као насеље са 20 кућа, 1736. године је имало 50, 1783 – 20, 1846 -123, а 1866 - 136 куће. Убраја се у стара насеља са значајним траговима старина. У атару насеља су пронађени остаци Селишта, старог насеља (Горње село), црквишта и старог гробља. Данашње насеље је подељено на два краја – Досу и Фаца (Осоје и Присоје). Након Првог светског рата у њему су живеле следеће породице: Матићи, Перешћи и Мијаји (слава Петковица и св. Никола), Житаревићи или Житарешћи (слава Петковица), Васиљевићи или Васиљешћи (слава св. Ђорђе), Сурдањи или Сурдањешћи (слава Петковица), Траиловићи или Траилоњи (слава св. Арханђео и св. Јован), Патруцешћи или Петруцићи (слава Петковица), Стојановићи (слава св. Ђорђе), Гергиновићи и Магунешћи (слава Велика Госпојина), Писмигешћи или Писмигићи (слава св. Ђорђе), Ликсаревићи или Ликсарешћи (слава Петковица), Жукешћи или Жукићи (слава св. Ђорђе), Трујкешћи или Трујкићи (слава Петковица), Здрупешћи (слава св. Ђорђе), Лазаревићи и Лупешћи (слава св. Никола), Ангелешћи и Симешћи (слава св. Ђорђе), Пајићи и Ибрешћи или Ибрићи (слава св. Врач), Паунешћи или Пауновићи (слава св. Никола), Миркуљешћи или Тршешћи (слава св. Врач), Болђешћи или Болдићи (слава Митровдан), Рејцешћи или Рајцићи (слава св. Врач), Черчељешћи или Черчеловићи (слава св. Алимпије), Радомирешћи или Радомировићи (слава Петковица), Никицешћи или Никицићи (слава Петковица), Царанешћи или Царановићи (слава Петковица), Тодорешћи или Тодоровићи и Рашешћи или Рашићи (слава Петковица), Ратарешћи или Ратаревићи (слава Петковица), Милошешћи или Милошевићи (слава Петковица), Буђешћи или Будићи (слава св. Ђорђе), Пурчељешћи (слава св. Никола), Костадиновићи (слава Петковица), Боцокешћи или Боцокићи (слава св. Никола), Франулешћи (слава Петковица), Пешићи (слава св. Врач) и Младеновићи (слава св. Ђорђе).
Сеоска заветина је Спасовдан.
Православна црква посвећена Светом Илији је подигнута 2001. године. Становништво Мале Каменице је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством. Антропогеографским и етнолошким изучавањима сврстано је у влашка насеља.
Године 1921. је имало 219 кућа и 1.135 житеља, 1948. године 261 кућу и 1.205 становника, а 2002. године 324 кућа и 398 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству (углавном Аустрија) из овог насеља је 387 становника.
Основна школа је основана 1892. (дограђена 1921.) године. Школске 2006/2007. године имала је 14 ученика.
Земљорадничка задруга у Малој Каменици је основана је 1947. године (1960. године припојена земљорадничкој задрузи у Михајловцу), стари Дом културе је направљен 1950. а нови 2006. године, насеље је електрифицирано 1955. године, асфалт у насељу је урађен 1980, водовод 1980/83. године, а телефонске везе са светом 1986. године.
Контакт адреса Месне канцеларије у насељу је МК Мала Каменица 19322 Михајловац, број телефона +381(0)19559283 .
