КОБИШНИЦА
Кобишница је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 6 км југоисточно од Неготина. Смештено је на просечно 50 метара надморске висине, на левој обали Јасеничке реке десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44о 11’ 37”, источна географска дужина 22 о 35’ 42”, а површина атара 2.328 хектара. До овог насеља се може стићи директним асфалтним путем од Неготина.Убраја се у стара насеља са значајним траговима старина. У атару насеља су пронађени остаци манастира Света Тројица који се наводи у турским изворима 1672. године. Кобишница се помиње у турском попису 1530. године као насеље са 30 кућа. Првобитно насеље је било основано на данашњој локацији, одакле је у другој половини XVIII и почетком XIX века премештено (због “ зулума крџалија”) на место звано Селиште (између 1751. и 1795. године), па поново на данашње место. Као “пусто место” помиње се почетком XVIII века на Лангеровој карти, а потом као насеље: 1723. године са 63 куће, 1736. са 90, 1846. са 278 и 1866. године са 278 кућа. Данашње насеље се дели на крајеве: Гламеја (Брдо – Горњи Крај), Скапац и Доњи Крај (Ваље). Након Првог светског рата у њему су живеле следеће фамилије: Филипешти (слава Митровдан), Боболанешти или Берданешти и Шурбанешти (слава св. Никола), Маркулешти и Стојкочешти (слава св. Тодор), Мијешти или Мијаји (слава Митровдан), Опрешти (слава Митровдан), Стојкуљешти (слава Петковица), Вилаешти (слава Митровдан), Троканешти (слава св. Никола), Јованешти или Јовешти (слава Петковица), Рајцићи или Бађићи (слава Петковица), Рајковићи (слава Петковица), Челиковићи (слава св. Никола), Мијуљешти (слава Петковица), Попешти (слава Петковица), Бугаревићи (слава Митровдан), Думитрикићи (слава Петковица), Броскићи (слава Петковица), Барбуловићи, Пешуљешти и Предићи (слава Петковица), Бекирешти (слава Петковица), Медојешти (слава Петковица), Радуловићи (слава Петковица), Грекуловићи (слава Петковица), Олћани (слава Петковица), Данчешти (слава Петковица), Поповићи (слава св. Арханђео), Дудикићи (слава Богојављање), Његушешти (слава Спасовдан), Балчаковићи и Макурешти (слава Петковица и св. Стеван), Грујешти (слава Мала Госпојина), Милошевићи (слава Петковица), Ђефердешти (слава Петковица) Станковићи (слава Митровдан) и Ђорђевићи (слава Митровдан).
Заветина насеља је Спасовдан.
Стара црква брвнара у насељу, која је била посвећена Св. Николи, срушила се 1850. године. Након ње је направљена нова 1874. године и посвећена Св. апостолима Петру и Павлу.
Становништво Кобишнице је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством. Антропогеографским и етнолошким проучавањем сврстано је у влашка насеља.
Године 1921. Кобишница је имала 471 дом и 2.381 становника, 1948. године 590 домова и 2.854 становника, а 2002. године 704 куће и 1.363 становника. На привременом раду у иностранству (Немачка, Швајцарска) је из овог насеља 2007. године било 800 становника.
Земљорадничка задруга у Кобишници, која је основана 1901. године (обнављана 1919, 1945 и 1954. године), данас послује под називом Земљорадничка задруга 'Слога' Кобишница. Од 1960. године припојене су јој земљорадничке задруге из Буковча и Србова. У Кобишници је од 1949. до 1953. године радила и Сељачка радна задруга под називом 'Адам Везурић'. Дом културе насеље је добило 1951. године, електричну расвету 1956. године, телефонске везе са светом 1970. године, асфалтни пут 1975. године, а водовод 1996. године.
Основна школа у насељу, која је почела са радом 1867. године, школске 2006/2007. године је имала 217 ученика.
Контакт адреса Месне канцеларије у насељу је МК Кобишница 19316 Кобишница, број телефона +381(0)19550086.
