ИН МЕМОРИАМ - Слободан Домаћиновић, легенда влашке музике

У Неготину је, после краће и тешке болести преминуо Слободан Домаћиновић, (1951-2015), легенда влашке музике.

Домаћиновић је рођен 1951. године у Радујевцу код Неготина, где је први пут јавно запевао са седам година и у дванаестој почео да учи гитару. Као члан културно-уметничког друштва наступао је на традиционалним „Сусретима села“. За време служења војног рока упознао је врхунске музичаре Љубу Кешеља и Предрага Неговановића са чијим оркестром, касније прати најпопуларније музичаре тог времена: Недељка Билкића, Сафета Исовића, Снежану Ђуришић, Тому Здравковића и многе друге.

Као самоук музичар оставио је снажан печат својом интерпретацијом влашке песме. Међу влашким музичарима радио је са готово свим легендарним инструменталистима: Божом Јануцићем, Милетом Матушићем, Иком Петришоревићем, Слободаном Божиновићем, касније са Живом Динуловићем, Љубишом Божиновићем, Гунетом Његушићем, престижним орекстром Срђана Демировића и у певачким песмама са одличном и њему врло драгом Бранком Букацић. Како је често сам истицао, најзначајнији тренутак у његовој каријери био је сусрет са легендом на хармоници Слободаном Божиновићем.

Бројни носачи звука, а посебно његова „Влашка бисерница“ снимљена за „Југодиск“ још 1982. године, представљају најлепшу заоставштину у традицији народа коме припада. Увек је био радо виђен као извођач на весељима у Неготинској Крајини, али и у Бугарској, Румунији и земљама Европе одакле су, за наступе, редовно стизали позиви наших земљака који тамо живе. Бројне награде, наступи пред пуном двораном београдског Сава Центра, концерти, део су каријере Слободана Домаћиновића - певача влашке, али и српске песме и гитаристе. Њему су, ипак, најдража била признања публике која непогрешиво уме да осети да ли музичар то ради из срца или не.

Прошле године, Удружење за очување културе и традиције Влаха „Гергина“, приредило је и објавило књигу, својеврсну песмарицу одабраних 50 Домаћиновићевих песама, за коју је предговор написао Ненад Камиџорац, музички уредник Радио Београда. Домаћиновић, редовни учесник и пријатељ традиционалног Фестивала „Гергина“, именован је за његовог овогодишњег директора. Болест га је, нажалост, спречила да одговорно и професионално, онако како је умео, одради поверен му задатак и још једном се поклони публици.

У име Удружење за очување културе и традиције Влаха „Гергина“, Синиша Челојевић, председник Удружења, опростио се од Слободана Домаћиновића, речима: „Његовим одласком остаје ненадокнадива празнина у животима његове породице пре свега, затим пријатеља и колега и свакако у животима његових небројених поштовалаца и обожавалаца. Слободан Домаћиновић припада групи оних људи који су себи још за живота обезбедили место у вечности. Он је легенда постао за живота!“  

Краљ влашке музике Слободан Домаћиновић сахрањен је у родном Радујевцу у присуству породице, великог броја колега и пријатеља и многобројних љубитеља његове песме.