ДУПЉАНЕ

Дупљане је ратарско-сточарско сеоско насеље разбијеног типа удаљено 12 км северозападно од Неготина. Смештено је на просечно 210 метара надморске висине, на долинским странама Дупљанске реке, леве притоке Јасеничке реке. Северна географска ширина насеља је 44^о 17’ 60”, источна географска дужина 22^о 28’ 00”, а површина атара 1.922 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем идући од Неготина према Кладову.

По предању насеље је основано почетком XVIII века и на аустријским картама забележено је под називом Дуплианy (1784. године). Под именом Таплани помиње се у периоду 1807-1810. године, да би у документу којим је Хајдук Вељко постављен за команданта неготинске нахије 1811. године било записано под својим данашњим именом. Године 1866. насеље Дуплианy је имало 122 куће.

Данашње насеље се дели на више мала са малом групацијом кућа у самом центру. У деловима насеља су након Првог светског рата живеле следеће фамилије: у делу насеља који се зове Мала Фаца живели су Барбуловићи (слава св. Никола и Петковица), Јоновићи (слава Петковица), Лазаревићи (слава св. Аранђел), Баштинаревићи (слава св. Никола), Станковићи (слава св. Аранђел), Пекићи (слава св. Никола), Рајчићи (слава св. Аранђел), Димитријевићи (слава св. Никола), Јанковићи (слава Петковица), Кожиковићи (слава Петковица), Ђорђевићи (слава св. Аранђел),  Јовановићи (слава св. Никола), Стефановићи (св. Никола), Павловићи (св. Никола), Вратујановићи (св. Никола), Богдановићи (слава св. Никола), Бернићи (слава св. Јован); у делу насеља Огош живели су Аврамовићи (слава св. Димитрије), Гушановићи (слава св. Никола), Тачуновићи (слава св. Никола), Предићи (слава Петковица), Богдановићи (слава св. Никола), Трујкићи (слава Петковица), Љубићи (слава св. Никола), Стингићи (слава Петковица), Матејевићи (слава Петковица), Трикићи (слава Петковица) и Филиповићи (слава Петковица); у делу насеља Рпароша живели су Босићи (слава св. Никола), Грујићи (слава св. Никола), Бокићи (слава Петковица), Стрејићи (слава св. Никола), Јовановићи (слава св. Никола), Флорићи (слава Петковица), Пердељевићи (слава Петковица), Ркуловићи (слава Петковица), Барбуловићи (слава св. Аранђел), Радуцићи-Благојевићи (слава св. Никола), Барбуловићи (слава Петковица), Димитрашковићи (слава св. Никола), Костадиновићи (слава св. Никола), Николићи (слава св. Јован, Петковица и св. Никола), Дијановићи (слава св. Никола), Ђукићи (слава  св. Никола), Опријановићи (слава Петковица), Кастаћевићи (слава Петковица), Пурчелановићи (Петковица) и Радуловићи (Петковица); у делу насеља Дос живели су Стефановићи (слава св. Никола), Брнашевићи (слава Петковица), Грујићи (св. Никола), Димитријевићи (слава св. Аранђел), Мишковићи (слава Петковица), Синџићи (слава Петковица), Драгићи (слава св. Јован), Њагојевићи (слава Петковица), Шћопуловићи (слава Петковица), Пипољкићи (слава св. Аранђел), Драгановићи (слава Мала госпојина), Митићи (слава св. Никола), Симоновићи (слава св. Никола) и Карабашевићи (слава Петковица); у делу насеља (на салашу) Поносел-Љубичево живели су Јанковићи (слава Петковица), Љубићи (слава Петковица), Гушановићи (слава Петковица), Јованашевићи (слава св. Никола), Царановићи (слава Петковица), Станковићи (слава Петковица) и Јовановићи (слава св. Никола); у делу насеља (на салашу) Бољеј и Вез живели су Павловићи (слава Петковица), Јоргачијевићи (слава Петковица), Брезојевићи (слава Петковица), Јанковићи (слава св. Аранђел и Петковица), Јованашевићи (слава св. Никола) и Ратаревићи (слава св. Аранђел); у делу насеља (на салашу) Балта живели су Барбуловићи (слава св. Никола), Милосављевићи (слава св. Никола) и Илићи (слава Петковица);  у делу насеља Попадија живели су Лаудановићи (слава Петковица), Пердељевићи (слава Петковица), Димитријевићи (слава св. Никола), Бибићи (слава св. Аранђел), Марјановићи (слава Петковица), Пердељевићи (слава Петковица), Трујкићи (слава св. Петар), Барбуловићи (слава Петковица), Петровићи-Струјићи (слава св. Никола), Стрингићи (слава Петковица), Предићи (слава Петковица), Јаношевићи (слава Петковица) и Пауновићи (слава Петковица); у делу насеља који се назива Дупљанске пивнице живели су Димитријевићи (слава св. Никола), Дидићи (слава св. Никола) и Петровићи (слава Петковица); у делу насеља који се зове Кмп живели су Мариновићи (слава св. Никола) и Трикићи (слава Петковица), а у делу насеља који се зове Обледј само Ђорђевићи (слава св. Никола). Антропогеографским и етнолошким изучавањима Дупљане је сврстано у влашка насеља.  

Заветина Дупљана је Ђурђевдан, док је православни храм у насељу посвећен Св. великомученку Георгију изграђен 1937. године.

Становништво Дупљана је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством. Године 1921. Дупљане је имало 212 кућа и 785 становника, 1948. године 308 кућа и 1.290 становника, а 2002. године 255 кућа и 564 становника. По попису 1981. године на привременом раду у иностранству из овог насеља било је 184 становника. 

Четвороразредна основна школа у насељу, која постоји од 1846. године, од 1988. године је била подручно одељење школе 'Павле Илић Вељко' из Душановца. Школске 2006/2007. године имала је 28 ученика.

Земљорадничка задруга у Дупљану основана је 1931. године, електрификација насеља је урађена 1960. године, док Дом културе (чија је изградња започета 1950. године) још увек није у потпуности завршен. Асфалтни пут Дупљане добија 1978, а телефонске везе са светом 2007. године.

Контакт адреса Месне канцеларије у насељу је МК Дупљане, 19335 Душановац, број телефона +381(0)19561050 .