Достојанствено обележен Дан сећања на жртве НАТО агресије
У организацији ОО СУБНОР-а Неготин и Организацији РВС Неготин достојанствено и под геслом „ НАТО агресија 13 година после" обележен Дан сећања на жртве агресије.
Претходно су делегације СУБНОР-а, Организације РВС Неготин, Скупштине Општине Неготин, Социјалистичке партије и МЗ Милошево положиле венце и цвеће на гробове Драгана Петковића и Бранка Петрикића, у Неготину, Ненада Барбуловића и Јована Тарицића на гробљу у Милошеву.
Величанственом скупу који је одржан у сали „Дунав осигурање" у Неготину присуствовали су мр Милан Уруковић, председник СПС и Скупштине Општине Неготин, проф. Емилија Петровић, потпредседник СПС, Славица Живановић, секретар ИО СПС, Чедомир Афремовић, заменик председника Окружног одбора СУБНОР-а Борског округа, Славољуб Васиљевић, председник ЦИР-а, чланови шах клуба „Хемичар", као и чланови СУБНОР-а, Секције ратних јединица и Организације РВС, а у програму су учествовали ученици ОШ „Бранко Радичевић" из Неготина.
Учесници скупа су минутом ћутања одали пошту жртвама НАТО агресије. У наставку су ученици ОШ „Бранко Радичевић" и чланови СУБНОР-а подсетили присутне на неуништиви српски дух који је 1999. године изнедрио бројне пароле међу којима и она позната „Свете, не бој се, Срби су са Вама". Сви учесници су на реверу носили „Таргет" - симбол пркоса нападима НАТО авијације.
У току 1998. и посебно у првој половини 1999. године, СРЈ, Србија и Косово и Метохија нашли су се у епицентру светских збивања, на свим насловним странама. У оваквом положају нисмо се нашли вољом и потребом нашег народа него вољом и хтењем „креатора" новог светског поретка. То се нажалост понавља и данас у миру јер је америчка империјална стратегија изазвала кризу на Косову и Метохији, управљала њом и направила прворазредни проблем Србије и светске заједниде све до данашњег дана, рекао је уводничар Драгољуб Филиповић говорећи о НАТО агресији и њеним последицама на СРЈ и РС а потом додао:
„Необјављени рат, отворена агресија без дозволе Сав ета безбедности ОУН-а циничног назива „Милосрдни анђео", почео је 24.03.1999. године. За исто веће у 23. часа била је заказана седница Савета безбедности. САД и њени западноевропски савезници, заобилазећи и игноришући све лостојеће међународне равне акте и институције, понизиле су, не само Србију, већ и ОУН, и све државе чланице, па чак и оне највеће: Русију, Кину и Индију".
У наставку је Филиповић говорио о томе ко је и како учествовао у агресији на нашу земљу. Реч о здруженим ваздухопловним и ракетним снагама 19. земаља чланица НАТО са преко 1200. бомбардера и других авиона различитих типова и намене. У току 78. дна и ноћи непрекидног бомбардовања било је ангажовано 44. % од укутшог броја борбених авиона којим располажу земље чланице алијансе. Извршили су 26289. авиополета, обавили 2300. удара на 959. објеката. Бацили су 21.700. тона најразорнијег експлозива, међу којима су биле и међународним конвенцијама забрањене касетне бомбе и лансирано је преко 1.000. крстарећих ракета. Настављајући излагање Филипови је говорио и о томе по којим је објектима НАТО дејствовао на простору Тимочке Крајине:
„Инсталација Југопетрола" у Прахову (5. мај, 15. мај, 17. мај, 21. маја 26. мај) са 52. пројектила. „Инсталација Јутопетрола" у Бору ( 15. мај, 17., 20., 22., 26. и 27. мај) потпуно уништена. Фабрика фолија у Бору разорена. Објекти РТБ Бор гађани су 28. марта, 29. и 30. априла по 2. пута, 15. и 22. маја. Пољопривредна фарма у Подгорцу
Скоро уништена. трафо станица РТБ Бор гађана 3. пута. У априлу 1999. године гађана је топлана у касарни у Зајечару са 2. пројектила. Маја 1999. године бензинска пумпа у Зајечару из правца Београда. Бољевац брдо (војни објекат) у више наврата. Укупно је бачено близу 200. пројектила".
У наставку програма премијерно је приказан документарни филм „Миленијумска грешка". Реч је о аргументованој филмској причи о узроцима, току и последицама бруталне агресије на нашу земљу. У филму је коришћено обиље домаће и стране филмске грађе уз снимке непознате широј јавности.
Овим приликом су новопримљеним члановима СУБНОР-а уручене чланске књижице и књига „Да се памти" а победницима спортских такмичења у пикаду, стрељаштву и шаху додељене су медаље и уручен прелазни пехар.
