БРЕСТОВАЦ
Брестовац је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 15 км југозападно од Неготина. Смештено је на 200 метара надморске висине, на обалама Брестовачког потока, који се са осталим притокама Чубарске реке улива са леве стране у реку Тимок. Северна географска ширина насеља је 44о 02’ 59” источна географска дужина 22о 24’ 03”, а површина атара 1.993 хектара. Од асфалтног пута Зајечар-Неготин, Брестовац је удаљен 3 км.
Насеље се први пут спомиње у турским пописима XV и XVI века као једно од насеља у турском хасу формираном између 1491. и 1521. године. Приликом турског пописа 1530. године имало је 8 домаћинстава и било једно од најмањих насеља српског говорног подручја на простору Неготинске Крајине. У XVIII веку ово насеље се налазило и на аустријским картама под називима: Престоњац (Престоватз) 1718, Брестовац 1736 и Брестовацз 1784. године.
Током свог развоја два пута је мењало месни положај. Првобитно насеље налазило се у Селишту, затим на месту званом Плочник, да би се са тог места преместило у Горњи крај данашњег насеља. У Горњем крају данашњег насеља живе углавном староседелачке породице, док су Доњи крај заузели досељеници. Након Првог светског рата Горњи крај је имао две целине: Јовановића-Јованчевића малу и Ђокића малу, а Доњи крај само једну целину - Паковића или Новаковића малу. У насељу су у то време живеле следеће староседелачке фамилије: Никосавићи (слава св. Јован), Каланци (слава Ђурђевдан), Јовановићи-Јованчевићи (св. Јован), Свилајићи-Буљагићи (слава св. Никола), Ђурђевићи-Ђокинци-Баћићи-Јаковљевићи (слава св. Јован) и Дмитровци (слава св. Илија). Пре XИX века у Брестовац су се доселиле фамилије Станојевићи, Жикићи, Јереминци и Богданчићи (слава св. Никола), као и Луцићи, Ђокићи, Цојинци, Миљковићи, Стевићи, Пејчићи, Наковићи, Новаковићи и Рајковчићи (слава Ђурђевдан), а у XIX веку фамилије Милутинчеви (слава св. Никола), Стојићи (Ђурђевдан), Пајићи (слава Петковица), Трњанци (слава Ђурђевдан) и Маринковићи (слава св. Јован).
Заветина насеља - Спасовдан уједно и црквена слава, док је црква посвећена 'Вознесењу господњем' подигнута 1798. године.
Становништво Брестовца је српско (слави Ђурђевдан, св. Јован, св. Николу и Петковицу) и углавном се бави ратарством, сточарством, воћарством и виноградарством.
Године 1921. Брестовац је имао 140 кућа и 754 житеља, године 1948. – 177 кућа и 799 становника, а 2002. године 160 кућа и и 356 становника.
Основна школа у насељу постоји од 1885. године (подручно одељење школе 'Вера Радосављевић' Неготин).
Брестовац има Земљорадничку задругу (од 1900. године), Дом културе 'Станко Пауновић' (од 1976. године), електричну расвету (од 1949. године), водовод (од 1939/40. године), здравствену станицу (од 1956. године), продавицу мешовите робе, асфалтни пут (од 1972. године) и телефонске везе са светом (од 1981. године).
Контакт адреса Месне канцеларије у насељу је МК Брестовац 19306 Трњане, број телефона +381(0)19553403 .
