Уторак, 20. Фебруар 2024.
90 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА И РАДА МУЗЕЈА КРАЈИНЕ
Музеј Крајине из Неготина, једна од најстаријих музејских установа јужно од Београда, свечаном академијом у сали Дома културе „Стеван Мокрањац“ обележио је јубилеј 90. годишњицу постојања. Свечаности су присуствовали представници Министарства културе, Општине Неготин, Српске православне цркве и Манастира Буково, музејских установа из других градова, општинских инстистуција и предузећа, сарадници и пријатељи. Музеј Крајине 90 година чува од заборава културну баштину Неготина и Неготинске Крајине сведочећи о богатој историји и традицији источне Србије.
“Током свога постојања, Музеј Крајине, стожер културног, верског и историјског идентитета нашег народа, мењао се и развијао, трудећи се да увек буде активан учесник друштвеног живота у Неготину и институција која има обавезу да одговори на адекватан начин захтевима времена упућујући на промишљање о значају очувања традиционалних, културних и моралних вредности. Музеј Крајине је веома препознатљив као културно средиште нашег краја, установа од великог значаја за Неготин, узор и модел установе културе на који се треба угледати јер подстиче и инспирише.”, истакла је Весна Станковић, директорка Музеја Крајине.
Музеј Крајине је основан 1934. године и у свом саставу има Управну зграду са архелошком, етнолошком, историјском и уметничком поставком, Родну кућу Стевана Ст. Мокрањца и Музеј Хајдук Вељка. У надлежности Музеја су и археолошки локалитет Врело Шаркамен и родна кућа Момчила Ранковића у Рајцу, а од 2021. године, осим у општинама Неготин и Кладово, Музеј Крајине има територијалну надлежност и у граду Бору и општини Мајданпек.
„ Пре 90 година неки умни људи из нашег града на истоку, разумели су потребу оснивања установе која ће бринути о представљању драгоцених историјских тренутака, знаменитих личности и заштити културног наслеђа Неготинске Крајине. Разумели су и колико је важно образовање, што је утицало да наша најстарија основна школа ове године обележава два века од оснивања, а неготинско читалиште као и Неготинска гимназија, буду међу најстаријима у земљи. Хајдук Вељкова црква, црква Рођења Пресвете Богородице у којој почива славни јунак прошле године је обележила је 220-ту годишњицу од настанка, а Саборни храм Свете Тројице, припрема се за јубилеј, век и по постојања. Захваљујући нашим прецима Музеј Крајине данас бележи 90 година рада и можемо бити поносни на начин на који брине о нашем богатом културном наслеђу.“, истакао је Богдан Гугић, заменик председника Општине Неготин.
Музејске установе су чувари културног идентитета и преносиоци знања, а о значајном месту које Музеја Крајине заузима на културној мапи Србије говорио је Миодраг Ивановић, државни секретар Министарства културе Републике Србије.
„ Неготин можда не спада у највеће градске центре у Србији, али свакако спада међу неколико градова и региона са највећим културним наслеђем од праисторије до модерног доба. Отуда не чуди што управо Неготин заузима значајно место у развоју музејских установа у Србији 20. века с обзиром да су први музеји комплексног типа, ван Београда и Војводине, отворени у Нишу и Неготину.”, рекао јe Миодраг Ивановић, државни секретар.
О више него успешној и плодној сарадњи са неготинским музејем говорила је Бојана Борић-Брешковић, директорка Народног музеја Србије, о историјату установе Ивица Трајковић, виши кустос – докуменатариста, док се Гордан Јањић, музејски саветник - археолог, осврнуо на значајне резултате у археолошком ископавањима и конзервацији са посебним освртом на локалитет Врело у Шаркамену на коме је истраживање почело пре тачно три деценије. У културно-уметничком делу програма учествовали су Неготинско певачко друштво под вођством Данила Перковића, дуо Весна Гарабантин и Марко Миљковић, професори Уметничке школе „Стеван Мокрањац“ и етно група „Мариника“ под управом Данијеле Марковић.
Свечаној академији је претходило представљање изложбе о културном наслеђу Неготинске Крајине о којој су говориле Татјана Панић, чланица Општинског већа за културу, информисање и туризам и Сања Радосављевић, кустос-педагог Музеја Крајине.
„Управо ово парче земље на почетку Србије, које Сунце прво огреје а касније и целу земљу богато је траговима које су оставили они који су овде рођени, живели на овом простору и они које су животне околности овде довеле. Оставили су трагове који су постали део богатог културног наслеђа, а наш задатак је да те трагове негујемо, чувамо и сачувамо за генерације које долазе.“, рекла је Панићева.
