Неготинска гимназија

O ШКОЛИ

Полугимназија у Неготину (двогодишња Главна школа) је почела са радом 10. септембра 1839. године одлуком Државног савета и потврдом Намесништва Књаза Српског о пресељењу Зајечарске полугимназије (Главне школе) у Неготин.

1860. године је дошло до укидања Неготинске гимназије, када је враћена у Зајечар, да би 1867. године била поново пресељена у Неготин. Зидање нове зграде завршено је 1898. године, па је до 1902. године радила као приватна, а од 1902. до 1915. године као државна непотпуна (шестогодишња) полугимназија. У време балканских ратова (1912/1913.. године) и првог светског рата (1915. до 1918.) настава се у гимназији изводила на бугарском језику.

Обнова рада Неготинске шесторазредне гимназије уследила је одмах после ослобођења од бугарске окупације, а од 1920. године Неготинска гимназија је постала потпуна (осморазредна), да би од школске 1929/30. године била државна реална гимназија.

Доградња два крила зграде завршена је 1930. године, па су на тај начин добијене две сале: свечана и фискултурна и шест учионица.

Свој први велики јубилеј 100-годишњицу постојања, Неготинска гимназија је прославила 1939. године. Уочи и у току другог светског рата Гимназија је радила у погоршаним условима, а у току рата била је доста оштећена. Тешки услови рада у Неготинској гимназији били су и у првих десет година од ослобођења Неготина.

У свом образовно-васпитном раду, Неготинска гимназија је радила по плановима и програмима који су се често мењали. Тако су, у периоду од 1955. до школске 1979/80. године, извршене две реформе школског система (1960. са корекцијом 1965. године и радикална реформа 1976. године са преласком на средње усмерено образовање од школске 1977/78. године).

Ради успешности спровођења наставног плана и програма, у Неготину је 1978. . године формиран Образовни центар '12. септембар' састављен од три неготинске средње школе: Гимназије 'Предраг Костић', Пољопривредне школе 'Рајко Боснић' и Машинско-електротехничке школе 'Иво Лола Рибар '.

Наведени Образовни центар расформормиран је 1990. године. У међувремену, 1986. године донет је нови наставни план и програм за школе средњег усмереног образовања са којим је предвиђено усмерење од првог разреда, а не од трећег као до тада, и Гимназија је добила три струке: природно-математичку, економско-комерцијалну и хемијско-технолошку.

Због потребе повећања школског простора, а и да би се достојно обележила 150.-годишњица постојања и рада Неготинске гимназије, током лета 1989. године, школска зграда је дограђена и добила садашњи изглед. Тај редак јубилеј обележен је септембра исте године у време традиционалних Мокрањчевих дана.
Школске 1990/91. године, после четрнаест година прекида, Гимназија у Неготину поново је уписала ученике који ће се школовати по гимназијским програмима: по два одељења друштвено-језичког и природно-математичког смера.

Школа има 16 одељења и у њој ради 38 професора, директор, психолог, педагог, библиотекар, секретар, шеф рачуноводства, обрачунски радник, домар и пет помоћних радника.У току више деценија рада Неготинска гимназија је однеговала плејаду познатих прегалаца на свим пољима делатности: научнике, уметнике, техничку интелегенцију, државнике, политичаре, ратнике и војне команданте. Са неопходне историјске дистанце, неколико њих спада у неоспорне великане наше прошлости: Стеван Мокрањац, који је за музику српског народа значио и значи исто што и Вук Стефановић Караџић за књижевност и језик; Сима Лозанић, професор хемије и хемијске технологије и ректор Београдског универзитета, министар народне привреде и иностраних послова, председник Српске академије наука и посланик Србије у Лондону; Ђорђе Станојевић, угледни физичар, механичар, астрофизичар, професор Војне академије, затим унуверзитета у Београду, његов ректор и пионир електрификације Србије; Синиша Станковић, врсни природњак, научник великог формата, академик, оснивач еколошке науке код нас и један од пионира екологије у свету; Никола Пашић, политички великан Србије, Југославије и Европе, неимар нове српске државе, министар и председник владе, са великом улогом у стварању југословенске државе, њеној изградњи и међународној афирмацији.

За дугогодишњи успешан рад, Неготинска гимназија је добила висока признања: 1939. године одликована Краљевим орденом Светог Саве И реда; 1969. године Орденом заслуга за народ са златном звездом; 1974. године Септембарску награду града Неготина; 2002.год. Орден Светог Саве (Министарство просвете РС). Упоредо са наведеним признањима, чињеница је да Неготинска гимназија има велики углед који је стекла дајући својим ученицима солидну основу за студије, због чега смо поносни и што нам даје снагу да још квалитетније радимо.

Гимназија је носила име по свом професору српског језика Предрагу Костићу до Одлуке о изменама и допунама Одлуке о мрежи средњих школа у Републици Србији, када је на захтев ученика и радника школе, а уз сагласност локалне самоуправе, промењен у Неготинска гимназија (2003.год.).

У складу са реформом школства током школске 2003-04. оформљен је школско развојни тим, који је начинио школски развојни план и пројекат 'Школа за корак у будућност'. У школској 2004-05. професори Неготинске гимназије су учествовали на Конкурсу Завода за унапређење наставе, при чему су два рада (хемија и рачунарство и информатика) увршћена у базу знања доступну свим школама, чиме је дат допринос увођењу иновација и осавремењавању наставе.