Радови на археолошком локалитету “Врело” у Шаркамену
На археолошком локалитету “Врело Шаркамен”, у току су археолошка ископавања и истраживања у склопу споразума о сарадњи Археолошког института у Београду и Музеја Крајине у Неготину.
Руководилац пројекта је др Софија Петковић са Археолошког института, а стручну екипу чине археолог Никола Радиновић, архитекта Игор Бјелић и археолог Музеја Крајине Гордан Јањић.
“Ово нам је последња године прве фазе истраживања, али пројекат поред археолошких истраживања, обухвата и презентацију и промоцију археолошког налазишта Врело Шаркамен. Ми смо што се тиче археолошких истраживања наш план завршили још прошле године, али мало се касни са презентацијом, пре свега конзерваторско-рестауратоским радовима. Ја се надам да ће и тај проблем бити решен јер је ове године Музеј Крајине конкурисао за израду пројекта конзерваторско-рестауратосрких радова и презентације ових ископаних делова утврђења. Наша идеја је прво била да истражимо у потпуности и прикажемо јавности оне објекте који су занимљиви и видљиви чим се приђе налазишту, то је део јужног бедема, монументална југоисточна кула и западна капија са две куле које је водила ка моузолеју царице мајке тетрарха Максимина Даје, који је већ конзервиран и представљен донекле. Значи да направимо један заокружен туристички пут.” – рекла је др Софија Петковић, виши научни сарадник, Археолошког института у Београду.
Локалитет “Врело Шаркамен” посетили су јуче Владимир Величковић председник општине Неготин, Мерлина Селенић, помоћницапредседника општине, Татјана Панић, у Општинском већу задужена за културу, туризам и информисање и Ивица Трајковић, директор Музеја “Крајине”.
“Потенцијал овог локалитета је огроман и сигурно је да изискује и много већу пажњу и средства. Ми смо ове године за радове на Врелу издвојили 485 000 динара, а додатних 700 000 динара определило је Министарство културе Републике Србије. Један о приоритета у наредном периоду, када је у питању овај локалитет јесте сређивање пута који води од налазишта до главног пута, како би могло да се приђе и аутобусима који би довезли туристе, који сада готово свакодневно долазе у својој режији.” – истакао је, између осталог Владимир Величковић, председник општине Неготин.
О потенцијалу археолошког налазишта говорио је и археолог Гордан Јањић.
„Овај локалитет пружа један изузетно велики потенцијал за општину Неготин, па и за Републику Србију, обзиром да је то нешто што је нама поклоњено односно дато пре 1700 године, а на нама је хоћемо ли то на прави начин да развијамо. Ми као археолози и стручњаци дајемо све од себе да на један стручно – научни начин дефинишемо читав проблем који се овде десио пре 1700 година, а јавност је највећим делом упозната са резултатима до којих смо дошли. Ја бих поменуо да ово сада препознаје и политика. На инаугурацији председника Александра Вучића представљено је 17 императора који су рођени на простору Србије, а један од њих је Максимин Даја који је рођен овде и ово је он подигао. Ми имамо много више разлога сада, обзиром да је то већ свету представљено да учинимо још већи напор како бисмо ово представили европској и светској културној баштини, поговото што нас договине очекује Лимес конгрес, где ће две хиљаде научника из читавог света доћи у Београд дасе диве оним што подразумева римска архитектура и римско културно наслеђе на нашим просторима и то је још једна обавеза наше заједнице да учинимо већи напор да ово што пре ставимо у функцију.“ – рекао је Јањић.
Предвиђено је да радови, које финансира Министарство културе и информисања и општина Неготин, трају месец дана.
* Сви медији који преузму вест или фотографију (или и једно и друго) са сајта Општине Неготин у обавези су да наведу извор. Уколико је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.
