Почели 38. Сусрети села

Наступом културно уметничких друштава „Врело“ из Шаркамена и „Ратар“ из Јасенице у суботу, 26. марта, почела је традиционална манифестација изворног народног стваралаштва Сусрети села у општини Неготин. Манифестацију која се по 38. пут одржава у нашој општини, отворио је председник општине Неготин др Влајко Ђорђевић.

Месној заједници Шаркамен је припала част да буде домаћин првог сусрета, собзиром да је прошле године ово село понело титулу свеукупног победника на овој својеврсној манифестацији.

Културно уметничко друштво „Ратар“ из Јасенице, гост првог такмичарског  сусрета, представило се колажом обичаја везаних за сва четири годишња доба. Публика је најпре била у прилици да се подсети пролећног празника виноградара-Светог Трифуна. Домаћини који обрађују винограде на тај празник орезују први чокот са жељом и молитвом за добар и берићетан род.

У врелим летњим данима, нарочито у данима суше, сеоске додоле су обилазиле поље идући од записа до записа и песмом призивале кишу.

Са доласком јесени и бербом стижу и најрадоснији дани за сељака. Један од њих је припрема за бербу винограда, кићење каца, сама берба и муљање грожђа.

Са завршетком бербе и првим хладним данима и снеговима, са пуним амбарима и берићетом почињу и сеоске свадбе и весеља.

Домаћин, културно уметничко друштво „Врело“ из Шаркамена представило се обичајем „Младенци-Рана“. Двадесет другог марта, у рану зору, због чега се овај обичај у народу назива и „Рана“, момци и девојке у центру села ложили су ватру и прескакали је, замишљајући жељу, не би ли им се у току године испунила. Остали укућани ложили су ватру у својим двориштима, а и у пољу, верујући да тиме отерују нечисте силе, те на овај дан у руке не би узимали ужад и канап, како током године не би виђали змије.

Сусрети села Мокрање - Јабуковац

У недељу, 27. марта 2011. домаћин Сусрета села било је културно уметничко друштво „Мокрањац“ из Мокрања које је угостило чланове КУД-а „Флоричика“ из Јабуковца.

Гостујућа екипа, поред игре, песме и свирке, представила је и „Лепе Виле“ (ЗИНЕ). У давним временима људи су живели на салашима, а у село су силазили само када је пијачни дан или када су се одржавале игранке. Народ је био сиромашан. Веровали су у свакаква чуда, у све што би чули на игранкама. Имали су пуно деце и чували их од злих мисли, урока и вила о којима се доста причало по селу. Да излазе ноћу по сеоским сокацима, поготово код сеоских чесми-бунара и изворишта, где су одржавале неке своје ритуале уз одређену песму. Тако да се није смело остајати до касно у ноћ како не би људи наишли на њих. У случају да их сретне неко, десило би му се нешто лоше. 

Виле су најпознатија и најпопуларнија српска митолошка бића и нема особе која није чула за њих. Вила је бела добрица и милосница, свемогућа и милосрдна, богата и питома. За собом цвеће посипа, а каткад крваве трагове оставља. То су бића женског пола. Младе жене изузетне лепоте, високог и витког раста, украшене златном косом која им је покривала цела леђа. Облачиле су дуге беле хаљине, а често су биле и наге. Ова магична бића живела су далеко од људи.

Домаћин, културно уметничко друштво „Мокрањац“ из Мокрања представило се обичајем „Бадњи дан у Мокрању“.

Назив Бадњи дан је добио по бадњаку који се на тај дан сече и пали. Он предходи Божићу који се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа, сина Божијег, Спаситеља света. Одлажење по бадњак почиње у раним јатарњим сатима. Бадњак секу искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син. Обично се бира младо церово дрво, а ако нема церово може и храст. Бадњи дан се завршава посном трпезом која обилује јелом и пићем да би година била родна и пуна изобиља.

Овај дан пун је ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта. Сви ови обичаји и обреди имају један основни смисао и своде се на један циљ. Умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. „Дај Боже здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица , нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећа имовина у пољу, тору и обору“.