Петак, 13. Новембар 2015.

Отворена изложба "Вукова путовања"

У галерији Музеја Хајдук Вељка, синоћ је отворена изложба „Вукова путовања“ аутора Мирослава Терзића, историчара Музеја језика и писма у Тршићу. У присуству бројних посетилаца, након наступа хора ОШ „Вук Караџић“ из Неготина под диригентском палицом наставнице Тање Милосављевић и  уводних речи  Ивице Трајковића, директора Музеја Крајине,  присутнима су се обратили кустоси Музеја језика и писма из Тршића, Ана Чугуровић, етнолог-антрополог и аутор изложбе Мирослав Терзић.

  

Изложба “Вукова путовања” говори о путовањима Вука Караџића, од његовог родног Тршића, Лознице, Троноше преко Карловаца, Београда, Кладова, па до најзначајнијих европских метропола Беча, Санкт Петербурга, Будимпеште, Варшаве и др. Бави се најзначајнијим догађајима у његовом животу, са посебним освртом на његов реформаторски и сакупљачки рад. Истовремено, изложба говори о различитим и узајамним културолошким утицајима, утицајима просвећене европске средине на Вука али и трагу који је Вук својим радом оставио на европској културној и научној сцени. Изложбом је делимично обухваћен и Вуков приватни живот али и његови највећи успеси на професионалном плану, познанства са људима који су припадали самом врху европске интелектуалне елите као и многобројна признања која је током свог живота добијао од различитих владара и институција. Изложба још једном истиче важност кретања, путовања, културолошких повезивања и ставља у први план дух модерности који је Вук Стефановић Караџић унео у српску културу још у 19. веку.

  

За Вука Караџића се може рећи да је био један од највећих путника свога доба. Његова путовања била су углавном у тесној вези са његовим радом и имала су вишеструк значај како за њега лично, тако и за српску културу у целини. На овим путовањима упознао је мноштво знаменитих научника и уметника, путовања су му помогла да сазри и формира се као научник и стваралац. Истовремено, путујући по старом континенту, Вук је на најбољи начин упознавао европску културну јавност са нашом народном културом о којоj они нису знали готово ништа. Неки од најумнијих људи ондашње Европе упознали су се са нашом историјом, језиком и народним стваралаштвом управо преко Вука и његовог рада. Непуних десет година након објављивања његових првих дела Писменице и Пјеснарице(1814), читава учена Европа интересовала се за наше народне умотворине, нарочито песме. Захваљујући Вуку, српска култура стећи ће славу какву никада, ни пре ни после њега није имала.

Изложба  ће бити отворена до 3. децембра.