Отворена изложба Легат Миленка Шербана
У Галерији Дома културе, у оквиру 49. фестивала „Мокрањчеви дани“ отворена је изложба слика из Легата Миленка Шербана „Обојени звуци“, аутора Данијеле Бајић.
Изложбу су отворили мр Милан Радосављевић, директор Дома културе и Филип Брусић Ренауд, испред Куће Легата.
Кућу легата, институцију од значаја за град Београд, основала је 2004. године Скупштина града Београда. Седиште установе је Кнез Михаилова улица број 46. Настала као плод вишедеценијске иницијативе уметника, интелектуалаца, стручњака и дародаваца, Кућа легата има за циљ решавање сложене проблематике легата и поклона учињених Београду од 1955. године до данас. Кућа легата је од самог оснивања преузела сталну бригу о уметничким оставштинама радећи како на правној регулативи у области легаторства уз поштовање воље легатора, тако и на побољшању услова старања, чувања и заштите легата, њиховом отварању за јавност, популаризацији и на презентацији предмета из завештања у складу са савременим музеолошким стандардима. Кући легата поверени су на чување и старање непокретни легати Вељка Петровића, Петра Лубарде и Риста Стијовића и покретни легати Недељка Гвозденовића, Олге Јеврић, Љубице Цуце Сокић, Миленка Шербана и Милене Јефтич Ничеве Костић. Уметнички фонд Куће легата ускоро ће бити проширен и легатима Олге Јанчић и Косте Богдановића.
Легат Миленка Шербана чини, пре свега, репрезентативни избор од 35 сликарских дела овог аутора, од којих је највећи број израђен у техници уља на платну и пастела на хартији. Реч је о портретима, мртвим природама, војвођанским пејсажима и београдским визурама, традиционалним темама кроз које је Шербан успео да своме делу обезбеди велики степен аутономије.
Кроз њих је он ускочио у нова ликовна решења и поетику виђеног обогатио личним импулсима. Својим раним сликама, посебно фрушкогорским и сремским пределима и серијом изражајних портрета, Миленко Шербан је поставио високе норме сликарског израза.
Миленко Шербан био је личност велике ерудиције, чије је целокупно стваралаштво испољено у различитим подручјима уметности и културе - сликарству, сценографији, костиму, педагошком раду. Као сценограф, међу првима је настојао да модернизује сценографију у смислу прихватања савремених ликовних решења.
Легат Миленка Шербана чине и колекција дела његових пријатеља и савременика, као и избор дела примењене уметности. У колекцији од 18 сликарских и вајарских дела Шербанових пријатеља и савременика налазе се дела Надежде Петровић, Зоре Петровић, Петра Лубарде, Мила Милуновића, Стојана Аралице, Марка Челебоновића, Милана Коњовића, Ивана Табаковића, Недељка Гвозденовића, Ивана Радовића, Пеђе Милосављевића, Миливоја Николајевића, Крста Хегедушића, Петра Добровића, Сретена Стојановића и Михаила Томића.
Овај својеврстан документ о токовима уметности и културе на овом простору у међуратном и послератном раздобљу, свакако представља значајну студијску збирку. Колекција предмета примењене уметности садржи 7 предмета примењене уметности - намештај, тепих, посуђе, из периода од 17. до 19. века. Ови предмети чинили би репрезентативан део сваке музејске или приватне збирке.
Миленко Шербан био је кустос и управник Музеја Матице српске у Новом Саду, истакнут сценограф Српског народног позоришта и Народног позоришта Дунавске бановине у Новом Саду и Југословенског драмског позоришта у Београду, професор на Академији примењених уметности и Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.
Умро је у Београду 1979. године.
