Среда, 16. Септембар 2009.

Мјузикл одушевио Неготинце

2176_1.jpg

Није се без разлога протеклих десетак дана тражила карта више за мјузикл „Цигани лете у небо“ у режији Владимира Лазића. Неготинци који су на време резервисали и купили своје карте, отишли су синоћ из Дома културе препуни емоција и утисака, које ће сигурно дуго препричавати онима који нису били у прилици да погледају овај сјајан мјузикл Позоришта на Теразијама.

2176_3.jpg

„Цигани лете у небо“ је прича о љубави циганке и крадљивца коња, рађена по мотивима приповетке "Макар Чудра" Максима Горког, испраћена најлепшим руским песмама уз незаборавну кореографију Крунослава Симића. Сјајан текст, још боља режија - тачна, једноставна, са глумачким и певачким бисерима - Иваном Босиљчићем и Миленом Ражнатовић, који држе представу и пажњу. Не треба заборавити ни сјајну Љиљану Стјепановић у улози Изергиле, али ни остале глумце, хор, балет и оркестар Позоришта на теразија под управом диригента Војкана Борисављевића, који је писао и музичке аранжмане за овај мјузикл.  

2176_2.jpg

Сјајна кореографија, раскошни костими и сцена Снежане Шарац и Герослава Зарића, водили су  гледаоце на тренутак код чергара, код људи који се са песмом рађају а са њом и умиру. Код тих вагабунда је све могуће - чак и немогућа љубав постане могућом, а љубав је и смрт, зар не?

2176_4.jpg

Претпоследњи дан фестивала почео је у Музичком павиљону, где су своје стихове посвећене Мокрањцу говорили Матија Бећковић, Добрица Ерић, Перо Зубац и Томислав Мијовић.

Нешто касније у родној кући славног композитора одржан је и концерт поводом јубилеја 100 година Љубице Марић. Љубица Марић је прешла огроман уметнички и интелектуални пут да би својим музичким делима, омогућила српској музици достојно место у европској музичкој баштини. Она је 1929. године прва понела диплому композиције стечену школовањем у Србији. На Државном конзерваторијуму у Прагу, Јозеф Сук ју је примио на последипломске студије, а за време тих студија она је побрала велике успехе на фестивалима у Амстердаму, Стразбуру и Прагу. О њој су критичари писали као о генијелано обдареној жени, а њену музику промовисао је велики поборник савремене музике, Херман Шехрен.  Најзначајнији камерни ансамбли и оркестри, којима је често и сама дириговала, изводили су њене композиције