Четвртак, 28. Фебруар 2013.

Промоција књиге „Сакрална топографија неготинске крајине“

4067_1.jpg

У среду 6. марта 2013. године, са почетком у 13 сати у атријуму Народног музеја у Београду, на предлог приређивача, проф. др Ненада Макуљевића, биће промовисана књига „Сакрална топографија Неготинске Крајине“.

На промоцији ће говорити в.д. директора Народног музеја Бојана Борић Брешковић, приређивач др Ненад Макуљевић, рецезент Саша Брајовић, председник Скупштине општине Неготин Дамир Ракић и директор Музеја Крајине Гордан Јањић, испред издавача.

Монографија „Сакрална топографија Неготинске Крајине“,  доноси приказе православних храмова на подручју источне Србије. Аутори текстова су др Ненад Макуљевић, мр Игор Борозан, као и и дипломирани историчари уметности Ирена Ћировић, Вук Даутовић, Јелена Пјевац и Ана Костић. Прикупљена грађа је изложена топографски и у њој се износе основне карактеристике архитектуре, иконостаса, зидног сликарства и ризничког блага православних храмова са овог подручја. Ту се доноси евиденција и приказ бројних дела угледних српских уметника, попут Стеве и Полексије Тодоровић, Милисава Марковића, Лазара и Олге Крџалић, Рафаила Момчиловића, Ватрослава Бековића и Павла Чортановића. Монографски су обрађене цркве из Неготина, Сикола, Салаша, Мокрања, Михајловца, Душановца, Глоговице, Кобишнице, Рајца, Јабуковца, Чубре, Јасенице, Радујевца, Рогљева, Србова, Уровице, Самариновца, Бреснице, Ковилова, Шаркамена, Видровца, Прахова, Трњана и Штубика.  

Одељење Филозофског факултета у Београду, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и Музеја Крајине у Неготину, 2007. године започело је рад на истраживању сакралне топографије Неготинске Крајине. Вишегодишња истраживања на терену преточена су у публикацију „Сакрална топографија Неготинске Крајине“, која је изашла из штампе.

Током теренских истраживања  утврђено је постојање изузетно богатог културног наслеђa у Неготинској Крајини – архитектонских целина, икона и иконостаса, комплекса зидног сликарства, богослужбених предмета, јавних споменика и култних камених записа и гробаља. У досадашњој стручној литератури културно наслеђе Неготинске Крајине остало је скоро сасвим непознато. Не постоје стручне публикације које приказују православне храмове на овом подручју. Зато је од велике важности да је пројекат Сакрална топографија Неготинске Крајине заокружен штампаном монографијом.

Објављивањем монографије доприноси се потпунијем познавању културног наслеђа Републике Србије и истовремено добија значајна база за даља научна проучавања, рад служби заштите и развој културног туризма.

Након промоције у Београду, књига ће бити промовисана и у Неготину.