Научна трибина и етно приказ на Рогљевачким пивницама
Трећи Фестивалски дан обележили су Научна трибина и етно приказ, који су организовани на Рогљевачким пивницама. Др Надежда Мосусова, музиколог и композитор одржала је предавање на тему „ Феномен Стеван Ст. Мокрањац и крај историје музике“.
Постојање културне и музичке манифестације Мокрањчеви дани, 50-годишњи јубилеј, слави се између 100-годишњице смрти и 160-годишњице рођења великана српске музике. Идуће године биће 110 година како је Стеван Стојановић Мокрањац изабран за дописног члана данашње САНУ. Неоспорно је да Мокрањчево дело, започето и завршено у преткумановској Србији, живи и данас, у трећем миленијуму. Не само у Србији. Непобитно је такође да је Мокрањчев опус надживео своје међуратне настављаче, чије је сценско стваралаштво, нарочито, изграђено на Мокрањчевим естетским принципима, завршило у имагинарном музеју лепих уметности, на крају другог миленијума.
„Последњи српски Мохиканац“ била је неприкладна поставка Охридске легенде Стевана Христића, изведена 2000. године у београдском Народном позоришту. Исто тако је евидентно да Мокрањчево стваралаштво не престаје да интересује музичаре и културологе разних профила. У чему је снага и виталност Мокрањчевог дела, црквеног и световног? За извођаче – у лепоти и високом професионализму његових творевина. За истраживаче – у чињеници да ни до данашњег дана никако није потпуно расветљено магијско умеће „хармонизатора“ народних и црквених мелодија, у вокалној области српске музике. То и јесте суштина праве уметности: да се онa не може до краја објаснити.
Предавач, др Надежда Мосусова је научни саветник Музиколошког института САНУ и професор Факултета музичке уметности, у пензији. Завршила је студије композиције на Музичкој академији у Београду, докторат из музикологије одбранила на Универзитету у Љубљани. Главне теме делатности представља анализа музичког национализма и романтизма у српској култури и у музичкој уметности других словенских народа, историја и естетика опере и балета 19. и 20. века, као и допринос руске емиграције музици и позоришту у Европи, Азији, двема Америкама и Аустралији. Резултате истраживања приказала је на музиколошким и театролошким конференцијама и конгресима у земљи и иностранству. Сарадник је више домаћих и страних часописа, енциклопедија и зборника. Члан је Удружења композитора Србије, координатор тима пројекта САНУ Савремена српска музичка сцена, члан међународног друштва Society of Dance History Scholars (USA), као и члан извршног одбора међународног Савета за игру CID-UNESCO (Француска/Грчка).
Публика је у јединственом простору Рогљевачких пивница била у прилици да ужива и у етно приказу. У програму су учествовали Културно уметичко друштво „Стеван Мокрањац“ из Неготина, вокално инструментални састав „Ајдуци“ под вођством Данијеле Марковић и чланови Удружења фрулаша Неготинске крајине „Крајинска фрула“ са вокалном солисткињом Маријом Мардаљевић.
Културно уметничко друштво „Стеван Мокрањац“ из Неготина основано je пре 61 године са циљем да кроз игре, песме и богату оригиналну ношњу, чува и негује српско фолклорно благо. Колико су се чланови друштва овом циљу приближили сведочи бројна публика која је уживала у њиховим наступима, некада широм бивших република СФРЈ и Европе, а последњих година, од обнављања рада друштва и у Шведској, Данској, Бугарској, Аустрији, али и на традиционалним годишњим концертима у неготинском Дому културе.
Из свог богатом репертоара публици су се јуче представили сплетом српских и влашких игара Неготинске крајине и српских песама.
Након запажених успеха са етно групом „Маринике“, Данијела Марковић је 2013. године формирала и вокално-инструментални састав „Ајдуци“, како би са својим ученицима средњошколског узраста неговала изворну влашку и српску музику у вишегласној обради за мушки састав, чувајући тако богату музичку традицију Србије и неготинског краја. У свом кратком постојању састав је наступио на више школских и градских манифестација у Неготину, Кладову и Београду. На Вокалном етно фестивалу младих ВЕФ у Неготину, 2014.године, освојио је специјалну награду стручног жирија у међународном саставу. Састав се јуче представио српским и влашким песмама - Заспо Јанко, Пукни зоро, Јуање, јуање, Жали Заре Шанко си Бонка залиби и Драга Марије.
Прилику да се представа на јубиларним 50. „Мокрањчевим данима“ имали су и чланови Удружења фрулаша „Крајинска фрула“ које је основано 2011. године у Кобишници. Своју активност усмерава ка очувању изворности и традиције свирања на фрули, дудуку и окарини, као и неговању музике са простора Источне Србије. Чини га 36 чланова из борског и зајечарског округа. У оквиру удужења је формиран оркестар, који броји 5-10 чланова и који је врло активан. Наступа на свим манифестацијама локалног карактера, као и на многим манифестацијама регионалног и републичког карактера. На овогодишњем предтакмичењу фрулаша на сабору Црноречје у Бољевцу два члана Удружења су се пласирала за републички сабор фрулаша „Ој Мораво“ у Прислоници код Чачка, где су постигли запажене резултате. Од 2014. године у сарадњи са ОШ Стеван Мокрањац из Кобишнице организована је „Школa фруле“.
