Неготинка на Скупштини Европске асоцијације за израду рукотворина у Финској

Неготинка Душанка Ботуњац, академска сликарка и примењена уметница, као члан Управног одбора и један од оснивача Етно мреже Србије, боравила је недавно у Финској где је ова струковна организацију жена које се баве висококвалитетном и уметнички вредном производњом традиционалних рукотворина примљена у чланство Европске асоцијације за израду рукотворина.  Српску делегацију у Финској, заједно са Душанком Ботуњац чиниле су Виолета Јовановић, председница Етно мреже и Софија Арсић члан управног одбора.

Етно мрежа је на тај начин постала 11. члан Европског савеза за традиционално наслеђе, који делује од 1972. године и окупља струковне организације из девет земаља чланица ЕУ и Норвешке.

„За нашу асоцијацију Етно мрежу, која постоји и функционише у многим градовима Србије тек 6 година, евидентно је да је много постигла у очувању знања и заната у области ткања, ваљања вуне, нецања, веза и керамике, као нематеријалног културног добра Србије, а све  засновано на нашој етнографској подлози, знаку, симболу и причи који су у основи наш архетип. Такав нам је приступ дао могућности за надоградњу у смислу израде ручно израђених производа из поменутих области употребљивих у савременом животу, а са нашим аутентичним српским обележјем” – истиче Душанка Ботуњац.

Иначе, чланство Етно мреже у Савезу подразумева снажну подршку и помоћ ресорних институција и интернационалних фондова са циљем јачања капацитета и ширења деловања националних асоцијација.

“У случају Србије, први корак је осигурање континуитета рада и одрживости Етно мреже као националне институције која организовано делује на територији целе Републике у циљу очувања традиционалних знања као нематеријалне културне баштине кроз производњу високо квалитетних рукотворина” – истичу у Етно мрежи.

Домаћице из Финске за своје гошће из других земаља припремиле су занимљив програм. Након седнице скупштине одржан је једнодневни семинар у месту Jyväskylä где се говорило о одрживом развоју, традицији Угро-финских народа и позитивном деловању рада руком на развој можданих функција. Другог дана организована је посета најуспешнијим удружењима која делују у том региону, као и посете уметничким галеријама и споменицима културе, што је била прилика за дружење и размену међу учесницима семинара.

Посебан утисак на Душанку Ботуњац током боравка у Финској оставили су, за српске прилике готово незамисливи призори жена са ручним радом у рукама на јавним местима, као доказ својеврсног приступа лепоти и узвишености стварања.

“У неколико прилика у сасвим прозачним ситуацијама била сам сведок да је ручни рад, у овом случају плетење, био тренутак радости стварања савремене жене у аутобусу, на састанку и кафеу, што код нас није случај. У Србији  је однос према ручном раду још увек везан за руралне области и сеоску средину а јавно појављивање са радом у рукама примитивизам.

Када у Србији порушимо те табуе и предрасуде бићемо много посебнији и јединственији за шта имамо све предуслове, сачувана знања и квалитет. Познате робне марке и униформност нам сигурно тада неће бити приоритет. Етно мрежа је управо на таквом путу и мисионарском задатку, својим програмом и пројектима у Србији, што је препознато и у Асоцијацији европског стваралаштва рукотворина у чије смо чланство примљени“ – каже Душанка Ботуњац, академски сликар и примењени уметник, али истовремено и уметнички директор Културног центра Неготин, са дугогодишњим искуством ликовног педагога, које је препоручује као врсног едукатора и дизајнера Етно мреже за подручје источне Србије.