Субота, 14. Септембар 2024.

ОТВОРЕНИ 58. МОКРАЊЧЕВИ ДАНИ

У славу најзначајнијег српског композитора Стевана Стојановића Мокрањца у његовом родном граду Неготину, отворен је педесет осми Фестивал “Мокрањчеви дани”. Фестивал је уз звуке фанфара и шесту Мокрањчеву руковет у извођењу здружених неготинских хорова и Певачког друштва Преподобни Рафаило Банатски из Зрењанина, под управом Сенке Милисављевић, отворен у комплексу композиторове родне куће, где је подигнута и фестивалска застава. Цвеће на споменик Стевану Мокрањцу положиле су делегације Mинистарства културе Републике Србије, Општине Неготин, Дома културе, Музеја Крајина, Уметничке школе, хорова из Неготина и КУД-а „Мокрањац“ из Мокрања.

 

Бројне госте и учеснике фестивала поздравио је Владимир Величковић, председник Општине Неготин. У свом обраћању он је пожелео добродошлицу у Мокрањчев град који са искреном радошћу сваког септембра организује празник српске музике.

 

„Обавеза и одговорност Неготина, наше државе и сваког појединца је да заједно и посвећено радимо на промовисању Мокрањчевог стваралаштва и чувању његове заоставштине. То ћемо првенствено урадити неговањем правих и традиционалних вредности у свакој области, посебно у време глобализације, и на тај начин обезбедити трајност нашег националног идентитета. Дозволићу себи да кажем, да се нашем знаменитом суграђанину не одужујемо само на овом месту, у родној кући, организовањем фестивала, већ и сваком пробом и наступом наших културно-уметничких друштава која носе његово име, неготинских хорова, ученика Уметничке школе и других институција са његовим именом, литургијом отпеваној у нашим православним храмовима, шетњом тргом Стевана Мокрањца, пратећи трагове које је оставио. Одужићемо се и тиме што ћемо своју децу узети за руку и повести их да се, ако нису до сада, упознају са јединственом уметничком музиком чији је он стваралац. Нека сваки наш рукохват буде наша симболична захвалница за руковети, за музику, за наслеђе које нам је оставио, али и за будућност”, истакао је Величковић.

Част да буде беседник на 58. Мокрањчевим данима припала је Жељку Лучићу, једном од водећих оперских певача данашњице и уметничком директору Опере Народног позоришта у Београду.

"Готово да нема нашег композитора који је после своје смрти наставио да живи у српској музичкој култури попут Мокрањца. То је због његових до детаља извајаних хорских деоница које пријају сваком певачу, због преданог рада на очувању српске музичке баштине кроз бележење народних и црквених напева; због његове педагошке делатности, где се, заједно са Цветком Манојловићем и Станиславом Биничким, истиче и као оснивач Српске музичке школе (данашње СМШ „Мокрањац“) у којој је предавао и чији је био први директор; због тога што је, оснивањем Гудачког квартета био и један од зачетника камерног музицирања у Србији; могли бисмо дуго да набрајамо сва Мокрањчева достигнућа због којих је он забележен и слављен у нашој култури. Да смо Мокрањчевим путем наставили, сведочи и овај фестивал. Сваке године, окупљају се хорови који учествују на натпевавању, одржавају се концерти, научне трибине, представљају се бројни културни садржаји који су нам данас, чини се, потребни више него икад. На срећу, Мокрањац нам је показао како се у уметности од мало може добити много: како кроз хорски звук може да зазвучи моћан симфонијски оркестар, монументалне оргуље, оперске арије, камерни ансамбли и бројни други састави и жанрови које Мокрањац у ондашњој Србији није био у прилици да компонује, или их је компоновао сразмерно мало. Упркос томе, оставио нам је у наслеђе велику уметност, а наша дужност је да је, као и до сада, одржавамо живом.", рекао је између осталог у својој беседи чувени баритон Жељко Лучић.

Музичке свечаности у част великану српске музике, ове године отворио је Дејан Антић, државни секретар Министарства културе Републике Србије.

„Како народна песма каже: „Овде где Тимок поздравља Вељков град, овде у срцу Неготинске Крајине, родило се много знаменитих личности које су својом и храброшћу и јунаштвом, али и својим талентом и даровитошћу у модерној српској дубоко урезале своје име и презиме. Ако ћемо их мерити у успесима у природним наукама, онда је то име великој физичара Ђорђа Станојевића. Ако ћемо их мерити по јунаштву и по храбрости, онда је то име славног Вељка Петровића, чувеног Хајдук Вељка, али ако ћемо их мерити по музичком таленту и по истанчаном таленту за звук и песму, онда је то име нашег великог српског композитора Стевана Стојановића Мокрањца. Прошло је пуних једанаест деценија од његовог упокојења а Мокрањац захваљујући својим руковетима, захваљујући литургији, захваљујући Херувинској песми, захваљујући величанственим композицијама и дан данас живи међу Србима.“, поручио је у Неготину отварајући фестивал државни секретар Дејан Антић.

На крају церемоније свечаног отварања 58. Фестивала, Владимир Величковић, председник Општине Неготин и Данијела Марковић, директорка Дома културе „Стеван Мокрањац“ уручили су Плакете фестивала државном секретару Министарства културе, Дејану Антићу и беседнику Жељку Лучићу.

 

58. „Мокрањчеви дани“ трајаће до 20. септембра, када ће свечано бити затворени концертом Нишког симфонијског оркестра и доделом фестивалских признања.

Први фестивалски програм изложба скулптура и цртежа „Басне о Кушљи“  светски признатог вајара, Неготинца, Недима Хаџи Ахметовића-Мафе отворена је у галерији Дома културе.

15 скулптура коња у напону снаге и страстиизрађене од метала и комбинације метала и теракоте на истовремено савремен и  озбиљан и сатиричан начин тумачи лик и дело најпознатијег крајинског јунака Хајдук Вељка Петровића.

 

У вечерњим сатима на круни фестивала, Натпевавању хорова своје умеће хорско представила су четири хора: Неготинско певачко друштво са управом  Данила Перковића, Хор младих "Радојица Милосављевић-Ица" из Ниша са диригентом Милом Пужић,  Хор "Зима" из Бара, Црна Гора под вођством Варваре Лојко и Хор Културног центра Кикинде "Attendite!" из Кикинде са диригентом проф.др Биљаном Јеремић. Стауета 58. „Мокрањчевих дана“ коју је уручио Владимир Величковић, председник Општине Неготин за најкомплетнији и најбољи наступ припала је Неготинском певачком друштву и диригенту Данилу Перковићу.