Отворени 50. Мокрањчеви дани
Уз звуке фанфара и шесту Мокрањчеву руковет у извођењу више од 250 хориста, здружених неготинских хорова и учесника „Натпевавања“ из Истанбула, Софије, Солуна, Москве и Панчева, под управом Вере Царине, отворени су јубиларни 50. Мокрањчеви дани.
Бројне госте и учеснике фестивала поздравио је Јован Миловановић, председник Општине Неготин.
„Пре педесет година подигнута је прва фестивалска застава у част најпознатије музичке личности са ових простора. Пола века касније захваљујући поштоваоцима Мокрањчевог дела, уметницима, нашим суграђанима, 11-ог септембра 2015. године с поносом и посебним пијететом подижемо 50-ту заставу и славимо велики јубилеј, пола века трајања празника уметничке музике, фестивала Мокрањчеви дани. Неготин је уз подршку Министарства културе, бројних донатора, спонзора, пријатеља, током одржавања фестивала посетило хиљаде и хиљаде уметника и културних посленика из земље и иностранства. Сведоци смо, уз колико је труда, умешности, ентузијазма, добре воље, фестивал временом стасавао.У петој години одржавања превазишао је локални ниво а у годинама које су уследиле прерастао границе наше земље и већ годинама негује међународни карактер. Заједно са фестивалом, град се развијао и са пуно пажње неговао и чувао своја културно-историјска обележја на која смо изузетно поносни. У прилици сам да се захвалим свима, који су претходних 50 година својим доприносом, учешћем у организацији, програмима, пружањем подршке фестивалу или посећивањем програма, спознајом изузетног значаја одржавања светковине, учинили Мокрањчеве дане трајним и постали део музичке историје наше земље“ – истакао је, између осталог Миловановић.
На церемонији свечаног госте је поздравио и државни секретар Министарства културе Саша Мирковић који је истакао да је ово министарство решено да овај фестивал који траје већ пола века здушно помаже и даље, јер су „Мокрањчеви дани“ „одавно наша национална баштина“.
Са Мокранцем у Европу, подсетио је и овогодишњи беседник, хрватски диригент, пијаниста и педагог Владимир Крањчевић, Србија може и данас, јер тамошња публика ће са једнаким жаром примити дело великог композитора као што га је слушала некад са његовим Београдским певачким друштвом. Крањчевић је надахнуто говорио о делу композитора Стевана Мокрањца али и његовим првим сусретима са музичким опусом славног композитора.
„Моје искуство с композиторским опусом Ст. Ст. Мокрањца првенствено је везано за његову духовну музику која за мене представља најдубљи доживљај мистерија Литургије, мистерија Опела, мистерија Страсне седмице у цјелокупној православној музици. Великани попут Чајковског, Рахмањинова, Чеснокова, Бортњанског, заслужују дужно поштовање, но духовни опус Мокрањца надилази помпозност и бљештавило руских мајстора. Сам се чудио – што је то чудесно у тој глазби? У Литургији која је компонирана према српском народном напјеву Мокрањац се код обликовања тог напјева у хармонском и контрапунктском смислу уздигао до генијалних висина једне „Херувимске пјесме“ која напросто дотиче трансцендентност божанске поруке; као да је чуо композиторове ријечи у Ариадни на Наxосу Ричарда Штрауса - Музика је једна света умјетност“ – рекао је Крањчевић, који је наступао на Мокрањчевим данима далеке 1982. године.
Част да отвори јубиларне музичке свечаности у славу великом композитору, припала је ове године диригенту Бојану Суђићу, који је у свом говору истакао да ниједно време није оспоравало Мокрањчеву вредност Значај је, рекао је Суђић, остао несмањен чак и у времену у коме се његова духовна музика помињала само спорадично. Али, да ли је његово дело и оно што је започео представљајући ту музику Европи, настављено и развијано? Одговор на то питање је ипак – негативан.
„И поред значајног броја врхунских композитора, извођача, теоретичара и музиколога, Србија данас нема место на музичкој и културној карти Европе, које би морала и заслужује да има. Као да је у временима после Мокрањца дух самопорицања и гледање на сопствене вредности кроз туђе наочаре и негативне диоптрије битно успорило почетни замах и поставило бројне препреке на путу ка општем препознавању српских културних и музичких вредности које су објективно велике“ – истакао је између осталог Суђић и подсетио да је Мокрањац и његово дело једнако добро примано у свету и некад и сад.
Он је такође рекао да је Мокрањац у Европу увео српску музику, а на нама и на његовом фестивалу у Неготину стоји обавеза да наставимо његов пут и визију највиших европских вредности у српској музичкој култури базираној на очувању идентитету.
Плакету фестивала „Мокрањчеви дани“ беседнику Владимиру Крањчевићу уручила је Драгана Кнежевић, в.д. директора Дома културе „Стеван Мокрањац“, Саши Мирковићу, државном секретару министра културе и Бојану Суђићу плакету уручио Јован Миловановић, председник општине Неготин.
Због лошег времена, Фестивал је уместо у дворишту родне куће Стевана Стојановића Мокрањца отворен у сали Дома културе који носи његово име. Непосредно пре церемоније свечаног отварања подигнута је и традиционална фестивалска застава и положени венци и цвеће испред споменика великом композитору.
