Нова открића на локалитету “Врело Шаркамен”
На археолошком локалитету “Врело Шаркамен”, приводи се крају овогодишња кампања археолошких ископавања и истраживања у склопу споразума о сарадњи Археолошког институтa у Београду и Музеја Крајине у Неготину. Ове године ископавања и истраживања врше се на простору југоисточног дела утврђења и унутрашњости јужне и северне куле западне капије. Локалитет “Врело Шаркамен” посетили су и Надица Васић, заменица председника општине Неготин и Ивица трајковић, директор Музеја “Крајине”.
Стручна екипа коју чине др Софија Петковић, виши научни сарадник, Археолошки институт у Београду, која је и руководилац истраживања, Гордан Јањић, археолог, музејски саветник у Музеју Крајине у Неготину, Марија Јовић, мастер археологије и Игор Бјелић, мастер археологије, истиче да је овогодишња кампања веома успешна и да је доста је урађено. По речима др Софије Петковић, има и врло занимљивих открића, међу њима и две нове просторије дуж јужног бедема, који је откривен у претходним истраживањима.
“Ми ћемо на јесен, тачније у новембру, радити и гео-физичку проспекцију на локалитету, пре свега унутрашњости, јер нам се чини да у унутрашности локалитета има неких објеката, а то би само могла да буде царска палата. Такође, самим ископавањем северне куле западне капије, које је још у току, а завршићемо га до краја истраживања, констатовали смо смо да је она споља октагона, али је у унутрашњости округла, а онда смо открили један отвор на њеном северном зиду као отвор канала који нас је потпуно збунио. Након тога смо нашли и керамичке цеви, тубулусе, што је потврдило да је вода довођена у кулу, па је претпоставка да она можда није имала одбрамбену улогу, већ можда репрезентативну”.
Иако је планирано да истраживања и ископавања трају до 2018. године, др Петковић каже да је план испуњен већ ове године. Нажалост због недостатка средстава касни се са конзерваторско рестаураторским радовима.
“Наш план је био да припремимо делове утврђења за конзервацију и презентацију до 2018. године, али ћемо ми то завршити већ ове године. То је југоисточни угао утврђња са југоисточном кулом, која је најмаркантнији објекат када се приближавате локалитету, она доминира Врелском реком и на неки начин је репер локалитета, показатељ да сте стигли на Шаркамен. Планирано је било и да реконструишемо западну капију са две куле, северном и јужном, то су осмоугаоне куле, јер кроз ту капију се иде на део локалитета где се налази царски маузолеј, који је такође конзервиран и онда имамо три целине које су на том путу посетилаца, јуисточни угао са кулом, западна капија и маузолеј. Ми завршавамо радове на западној капији и надамо се да ће рестауратори у наредних неколико година завршити свој део посла”.
Уколико би локалитет био рестауиран и конзервиран по плану, за неколико година би “Врело Шаркамен” била туристичка атракција, која би сигурно привукла велики број туриста из Србије и иностранства. За то је потребно уредити и прилазни пут до локалитета, али и обезбедити и заштитити објекте од упада трагача за златом.
“Циљ је да овај локалитет буде туристички валоризован, да посетиоци могу да дођу до локалитета, међутим адекватних прилазних путева и даље нема, иако је прошло 20 година од првих истраживања. Проблем је и са струјом, дрвене бандере су дотрајале и у веома су лошем стању, а да бисмо на неки начин заштитили локалитет потребна је добра расвета и видео надзор и ми ћемо радити на томе” – истиче Ивица Трајковић, директор Музеја Крајине.
Пре неколико дана, непознати починиоци су у потрази за златом нанели велику штету на локалитету.
“Водоторањ за снабдевање водом царске палате је оштећен, непоправљиво. Конзерватори ће вратити дно канала на своје место, конструкцију камену контролног моста у том базену таложнику, али ми смо изгубили оригиналне податке, то значи тачну висину, тих делова конструкције које могу да нам објасне како је цео водоторањ функционисао. Такође, копачи су оштетили и под јужне куле западне капије на два места, то је под поплочан опекама, римским тегулама, радећи вероватно метал детектором који је регистровао примесе метала у римским тегулама, које у себи садрже метал, и врло често копачи оштећују грађевине од римских опека. Штета је велика, јер морам да напоменем да је Шаркамен археолошко налазиште и споменик културе од великог значаја за Републику Србију, са перспективом да постане и културно добро од изузетног значаја и можда уђе на листу УНЕСКО-а као палата близнакиња Феликс Ромулиане” – каже др Софија Петковић и напомиње да су сва наша археолошка налазишта угрожена, и она која су стављена под заштиту и која се истражују, а посебно она која нису. Непокретна културна баштина односно архитектура се рапидно уништава, јер постоји нека врста златне грознице.
Она је упутила и поруку “златарима” да не уништавају вредну културну баштину која у перспективи може донети велики профит.
“Вероватно у временима економске кризе, људи масовно очекују да ће се обогатити преко ноћи, јер ће открити неку златну ризницу или закопано благо и по правилу, они потпуно неуки, траже злато по зидовима. Ја бих се обратила овога пута златарима да не уништавају споменике културе и културну баштину, који ће донети злато и који ће се финансијски исплатити, уколико будемо на правилан начин пласирали нашу културну баштитну кроз културни туризам. Апелујем на њих да не траже то злато у зидовима и да не уништавају нешто што ће моћи у некој будућности да донесе приход”
Овогодишња истраживања и ископавања у Врелу трајаће до 14. августа. Министарство културе И информисања Републике Србије за овај пројекат определило је ове године миллион динара, до су Општина Неготин и Музеј Крајине издвојили око 400 000 динара. Осим стручне екипе на радовима је ангажовано и десет радника.
* Сви медији који преузму вест или фотографију (или и једно и друго) са сајта Општине Неготин у обавези су да наведу извор. Уколико је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.
